Slavica Squire
UVEK PRUŽITE VIŠE NEGO ŠTO OČEKUJETE ZAUZVRAT
Kaže da je njen susret sa NLP – om bio kao ljubav na prvi pogled. Ipak, nije sve bilo jednostavno i lako, kako to sada izgleda. Ali, vodili su je jasni ciljevi i veliki optimizam. Zato je danas ovde gde jeste
U detinjstvu je stalno svima bila učiteljica, “pametovala”, kako je to govorila njena baka. I to je jedini pokazatelj koji je možda i nesvesno vodio ka NLP-u i današnjem pozivu učitelja.
Kad je Slavica Squire (Skvajr) pre više od deset godina “donela” NLP u Srbiju, ljudi su se čudili i govorili: “Kakav je to NLO?”. A ako bi izgovorila neuro-lingvističko-programiranje mislili bi da je reč o kompjuterskim programima. “Nauka ličnog prosperiteta”, kako su NLP nazvali na NLP Institutu, danas je mnogo bliža ljudima u našoj zemlji, posebno onima koji žele da rade na svom ličnom razvoju.
– Kad sam se u Nemačkoj, gde sam tada radila, prvi put srela sa NLP-om, nisam baš bila sigurna kako ću to da izvedem, ali sam odmah znala da to želim da radim. Bilo mi je čak neverovatno da tako nešto fenomenalno nisam otkrila ranije, jer je to potpuno promenilo i pokrenulo moj svet i moj život – priseća se danas Slavica.
NLP za Srbiju. Devedesetih je još uvek živela u Srbiji i radila kao asistent na PMF-u. Udaja za Ričija (Squire) nije bila razlog za odlazak iz zemlje, jer su oboje želeli da žive ovde. Međutim, s obzirom na situaciju, razumno su oboje zaključili da je Nemačka bolje rešenje bar za neko kratko vreme. To “kratko” vreme se međutim oteglo u deceniju i po.
– Tek 2004. sam počela ponovo da dolazim u Srbiju a definitivno smo se preselili 2007. Oboje smo u Nemačkoj imali dobre poslove, ja sam radila u prodaji, otkrila NLP i stigla do direktorske pozicije. Riči je bio direktor nemačke firme u Švajcarskoj, i sve je išlo nekim normalnim tokom. Dobro smo živeli, ali smo bili razdvojeni u dve zemlje. A ja sam, sa druge strane, želela da NLP donesem u Srbiju. To je bila moja vizija koje nikako nisam želela da se odreknem. Nakon nekoliko godina vaganja ipak sam odlučila da dam otkaz i krenem u avanturu svog života…
Povratak kući. Slavica danas priznaje da to nije bilo nimalo jednostavno, da je postojao veliki strah zbog egzistencije, ali…
– Ne mogu da kažem da se desio neki klik, trenutak kad je odluka da se vratim doneta. To se jednostavno dešavalo tokom vremena. Počela sam da dolazim, da ispitujem situaciju, tražim informacije, klijente… Naravno, pošto nikoga nisam poznavala, to je išlo prilično teško… Čak i kad sam počela da radim, nismo razmatrali opciju da živimo u Srbiji, već samo da ja radim ovde, kao što je Riči radio u Švajcarskoj.
Međutim, posle skoro tri godine takvog života, Riči je postavio pitanje povratka – kući. Slavica je tada znala da se ona kući vratila – u Srbiju. Infarkt koji je doživeo 2005. godine samo je ubrzao odluku da i sam krene u Srbiju, tamo gde je devedesetih i želeo da živi. Naša sagovornica se priseća da je na početku za Ričija sve to bilo prilično teško, ali da se postepeno privikavao na drugačiji način života, na drugačije okruženje i da se u nekom trenutku čak uključio u posao, na NLP Institutu preuzeo je brigu oko organizacije posla i finasija. Danas, iako više nisu u braku, dele poslovne tajne i prema njenim rečima, najbolji su prijatelji.
Putevi su se otvorili. Čak tri godine joj je bilo potrebno da da otkaz, a od otkaza do prvog treninga u Srbiji je prošlo još godinu dana. I od prvog treninga do otvaranja NLP Instituta, oko godinu i po.
– Tri, četiri puta sam dolazila u Srbiju da nađem prvog klijenta. I onda se to desilo potpuno slučajno, spletom nekih nebeskih okolnosti. U Gornjem Milanovcu, gde je živela moja mama, neposredno pre jednog povratka u Nemačku, komšija koji je poznavo vozača direktora Metalca predložio mi je da nabavi telefon njegove sekretarice. Zvala sam za sastanak, ali direktor nije bio tu. Međutim, javio se već sledećeg jutra u sedam i dvadeset jer je imao malo vremena do prvog sastanka u osam. Predložio mi je da dođem odmah, ako mogu.
Slavica je inače ranoranilac, i već je bila nekim poslom u gradu i spremna, tako da je na sastanak stigla za pet minuta. Misli da je to za direktora bio najveći utisak i bez obzira što o NLP-u nije ništa znao, odlučio je da joj pruži šansu. Kasnije kad je i sam prošao kroz trening i edukaciju, jednom prilikom joj je rekao: “Znaš, sve ovo što ti nas učiš, ja znam i tako radim ali mi je trebalo 30 godina iskustva da dođem do toga. Da sam NLP poznavao sa trideset godina, gde bi mi bio kraj.”
– Tako je krenulo. Ljudi obično misle da je nešto što drugi rade veoma lako, ili je neko imao sreće… Ali, to uopšte nije tako, i ono što je veoma važno je da čovek stalno može da uči i da se razvija. Ja i danas idem na edukacije, evo spremam se ovih dana za Oslo.
Tajne uspeha. Tajna uspeha je, po rečima naše sagovornice, da uvek dajemo mnogo više nego što očekujemo zauzvrat. Većina ljudi, na žalost, nije spremna na to – nema strpljenja da čeka, posebno kada uspeh ne stigne preko noći. Slavica se danas priseća da je na početku imala veliki strah zbog egzistencije, posebno zato što nije imala podršku prijatelja jer nisu mogli da shvate njenu odluku da ostavi dobro plaćen i siguran posao u Nemačkoj i vrati se u Srbiju. Po sopstvenom priznanju jedinu podršku ovde je imala od mame ali je ona, na žalost, “otišla” pre nego što je Slavica stabilizovala posao.
– Prva tajna ili formula uspeha je vera u uspeh i kristalno jasni ciljevi. Većina ljudi misli da zna šta im je cilj, ali je to u stvari samo maglovita predstava. Većina ne ume svoj cilj ni da postavi. Jasni ciljevi daju smisao svakoj našoj aktivnosti, daju nam snagu i pravac, olakšavaju odluke.
Druga formala uspeha po Slavicinom mišljenju je poštenje, poštovanje i uvažavanje drugih ljudi kako bi se dobila njihova podrška. Naša sagovornica naglašava primer Metalca gde se svi međusobno uvažavaju i zato se firma razvija. To je formula pravog, temeljnog uspeha, čak i ovde. Navodi i podršku saradnika, kolega i klijenata koju dobijamo upravo kroz poštovanje i uvažavanje, a takva podrška je iskrena i trajna i ne može novcem da se plati.
I još jedna važna stvar bez koje ne može da se razvija posao i postigne uspeh je – optimizam.
– Kod nas većina misli da nikada nije bilo gore i da će biti sve gore i gore, a to je posledica negativnog socijalnog programiranja i uopšte nije tačno – sa smeškom objašnjava, i dodaje da je pravo vreme da se započne biznis uvek, a možda baš i onda kada je teška situacija. Ne treba čekati da sve bude idealno, jer to se neće desiti, već treba krenuti za svojim snovima i ciljevima – što pre, uz iskreno poštovanje i zahvalnost u srcu prema svima koji vam daju podršku, sa čvrstom verom u svoj uspeh, uvek spremni da date mnogo više nego što dobijate.
