Avalski_toranj

Pogled sa vrha
RESETOVANJE ČULA NA AVALI

Nekada omiljeno izletište Beograđana, samo petnaestak kilometara od grada, danas je pomalo zaboravljeno. Magiju joj daje čuveni Avalski toranj, simbol Beograda u periodu od 1965-99. godine, ali i posle 2010-te kada je sagrađen i otvoren novi, jednak onome koji je srušen u bombardovanju naše zemlje

Avala je oaza za sve one koji puno rade i nerviraju se, a zbog toga imaju plitko disanje, probleme sa varenjem, snom. Skoro svih 511 metara visine bogato je zelenilom, visokim stablima, hladom u vrelim danima, mirisima i tišinom. Blagodet za naša pluća je šetnja od podnožja do vrha, i ma kako vam se činila napornom – nije, jer ćete tokom šetnje odmarati oči u raznim nijansama zelene i boji zemlje i neba.

Pogled sa 122 metra. Neki se drže staza, a u mladosti smo se peli uz Avalu i mimo njih, između stabala. Danas odemo automobilom do vrha dokle po letnjem redu vožnje voze i pojedine linije gradskog prevoza (inače saobraćaju samo do podnožja). Pa kad se stigne do tornja, svi produžimo još malo do spomenika Neznanom junaku. Pa u neki kafe ili restoran, bilo u samom tornju iz kojeg puca pogled na veliki deo Srbije: Šumadiju, Srem i Banat, i to s visine od 119, a na vidikovcu sa 122 metra.
Posebno mladi, naročito studenti i sportisti, i domaći i strani, vole da provedu par dana u planinskim domovima, Mitrovićevom i Čarapića brestu, nešto stariji preferiraju hotel Avala, ali je ovo najpopularnije kao dnevno izletište. Da, moguće je i roštiljanje, na posebno obeleženim mestima, izležavanje u prirodi, sportske aktivnosti.


Pravo blago. Neki pešače, neki trče, a najviše je onih koji uživaju u vožnji biciklom. Lično, najviše uživam u pogledu sa vrha. Udahnem duboko, gledam Beograd u daljini, gledam Srbiju, i osećam kako se opuštam, pritisak pada, glava prestaje da boli, ispravljam se i – postojim.
Avala je prebogata prirodnim lepotama. Nedovoljno iskorišćena za turizam, onima koji su svesni koliko smo se svi udaljili od korena i suštine naših bića, pravo je blago.

Terapija za sva čula. Najbolje se uživa u društvu, ali je sasvim OK ići i sam. Možete tamo lepo ručati i okrepiti se, ali je u redu i ako sve što vam treba ponesete sa sobom. možete doći elegantnije obučeni, ako želite, ali je udobna garderoba bolji izbor. Neki kažu da je u toplim danima, vikendom i za praznike, gužva. Avala je dovoljno velika za sve one koji žele da uživaju u njoj samoj i ugode sebi tako da se, po povratku kući, osećaju kao da su bili na višednevnom odmoru. Raj za šetanje, terapija za oči, rehabilitacija za organizam.

Tekst: Željka Zebić