Muško-žensko prijateljstvo
LUDAČA TEŠKA

Nikoga izgleda ne srećemo slučajno. Svako ima poneku ulogu u našem životu. Nekada nas okolnosti malo zeznu pa pomešamo lončiće, ali definitivno svako ko vam stane na put, tu je sa razlogom

I ne može svako ni da vas vidi pravim očima, jer nije svaka slika za svakoga. Može da je pokvari.
Ima nekoliko muškaraca u mom životu koje stvarno jako volim. A ovaj mi se nekada baš dopadao. Istina, delovalo je i da sam ja njemu. Mi žene to nekako uhvatimo u letu, ali nikad nije bilo ništa. On je imao svoju teoriju zašto „ne“, i ja sam to teška srca ispoštovala. Ali jesam. Više se ni ne sećam kako smo prevazišli to njegovo „ne“, budući da žene to teško opraštaju. Ja jesam. I ne žalim. NJEGOVA ULOGA u mom životu očito nije bila to. Danas mi je jedan od dražih likova jer me svaki put podseti koliko je zapravo biti živ stanje duha, a ne godina i statusa. Da mi je neko pričao da ću s njim danas sedeti, piti kafu i smejati se, onda kada sam mogla da ubijem za tu „kafu“ rekla bih mu da je lud. Ali neke ljude prosto dobiješ da ih voliš. Ovako ili onako.
I nema ljutiš. Tako se posložile karte.

Čovek koji ima takvu životnu filozofiju i urođenu smirenost, da meni pored njega psihijatar još dugo dugo neće biti potreban. Interesantno, ne smeta mi kada me zeza, jer znam da me voli na neki svoj otkačeni način. Mogu da otvorim dušu, razvučem osmeh i da budem SPOKOJNA I SMIRENA jer jednostavno znam da nema drugačije namere od onih koje vidim.
Skoro smo se videli i pričamo tako, posao, život, ljubav. Kaže – tvoj posao obožava tvoj temperament. Ali privatno s tobom može samo neki jako HRABAR I IZDRŽLJIV čovek. Kažem ja, koji temperament, kad sam ja u biti vrlo jednostavna. Kaže jesi, ali to je samo za odabrane. Svi ostali vide onu tvoju drugu stranu. Otresitu, otkačenu, brzu, nestrpljivu. Ti jesi sve to, ali si uz sve to i jako normalna. Koliko god to nekima bilo teško da poveruju. Ne misliš da si bogom dana, ne misliš da si nešto posebno, a sve to jesi. Jesi i ludača teška ponekad, ali to si jer ponekad nemaš izbora. Moraš nekad da poplašiš ljude malo, zamisli šta bi bilo da te baš svi vole.

Idi rekoh, što me sad nahvali, nemoj više molim te. Pa jeste, kaže, zamisli da svi znaju tu tvoju nežnu crtu, pa to bi bio pomor stanovništva. ZALJUBLJIVALI bi se u tebe u razmerama epidemije. Ovako, samo ko ima snage i srca, videće ko si u stvari. E tog ko te tako bude doživeo i video – treba da zadržiš!
Očita mi moj drugar bukvicu u tri rečenice na tri semafora. I konačno i ja ostadoh bez teksta. Zanimljivo što mu ne zameram ni kad se u nečemu ne slažemo, nego mu lepo objasnim zašto nije u pravu. I nastavimo da se volimo. Interesantna stvar je što ja retko koga hoću da (po)slušam. A njega i čujem i uvažavam. Valjda zato što mu verujem. A to je već velika stvar sama po sebi, ne samo kada je prijateljstvo u pitanju.