Misteriozni Rozvel
KO TO KRIJE VANZEMALJCE?
Polovinom prošlog veka, na jedan ranč pored Rozvela srušio se neidentifikovani leteći objekat. Vlada je brzo zataškala slučaj, a snimci obdukcije vanzemaljca koji su se kasnije pojavili zaintrigirali su javnost. Da li je ceo događaj insceniran kako bi Amerika zaplašila protivnike u osvit hladnog rata ili se u nekoj hladnjači u Pentagonu zaista čuva telo malog zelenog?
Nekad mislim da smo sami u svemiru, a nekad sam ubeđen da nismo. Obe ideje izgledaju mi podjednako zastrašujuće. Artur Klark.
Pitanje da li smo zaista sami u tom ogromnom prostoru čije su nam granice nepoznate intrigira nas kad god se zagledamo u nebo. Isto su se pitali i oni koji su Zemljom hodali mnogo pre nas. Vremenom se pitanje pretvorilo u razne priče i misterije, iz kojih su isplivale najneverovatnije teorije zavere. Nekima su one postale omiljena razbibriga, neki su se toliko zainteresovali da su im ceo život posvetili, a neki ih smatraju samo dobrim reklamama za turističke atrakcije koje se moraju posetiti. Međutim, postoji jedan gradić u američkoj saveznoj državi Nju Meksiko, koji je odavno izašao iz okvira materijala za „Dosije Iks“ i turističke brošure.
Vanzemaljski biznis. Na tabli koja posetiocima želi dobrodošlicu u Rozvel centralno mesto zauzima velika slika vanzemaljca. Ako poželite da sednete na klupu, pored vas će se naći i lutka malog zelenog u prirodnoj veličini. U svim restoranima nalaze se motivi koji imaju veze sa letećim tanjirima, a takve su čak i ulične svetiljke ispod kojih muzičar u kostimu nekog i-tija svira saksofon. Tu je i Muzej NLO u kojem postoji i scena autopsije vanzemaljca, naravno iza stakla, kako bi sve što autentičnije izgledalo. Svugde ćete naići na tragove došljaka iz svemira, koji kao da poručuju: Mi smo ovde.
Rozvel je smešten nedaleko od Alamogorda, istorijskog mesta u kojem je eksplodirala prva nuklearna bomba. U blizini su i gradovi čuveni iz filmova o Divljem Zapadu – Santa Fe, Albukerki, Los Alamos, reka Rio Grande, a cela ova prašnjava država predstavlja pravu vestern kulisu, budući da je okružuju Arizona, Juta, Kolorado i Teksas. Ali, šta je baš mali Rozvel učinilo toliko zanimljivim? Mnogo toga, a možda i ništa. Posebno je čudan podatak da tri decenije nakon misterioznih događaja nijedan od njih nije pobuđivao pažnju. Tek krajem sedamdesetih naglo je počelo da raste interesovanje koje je ubrzo nadraslo sve slične slučajeve.
Šta god da je istina, ova zabačena oblast blizu granice sa Teksasom postala je centar velikog biznisa, koja na vanzemaljcima godišnje zarađuje milione dolara i ima više turista nego stanovnika. Ni decenije negiranja incidenta nisu uspele da obeshrabre NLO entuzijaste i ubede ih da je Rozvel samo holivudska bajka.
Leteći tanjir na ranču. Objekte nalik letećim tanjirima viđali su još praistorijski ljudi i crtali ih po pećinama, ali masovno zanimanje za njih počelo je posle Drugog svetskog rata. Samo u okolini Rozvela je tokom leta 1947. registrovano 16 izjava svedoka koji su tvrdili da su videli NLO. Ipak, nijedna od tih prijava ne odnosi se na događaj zbog kojeg je gradić u srcu pustinje postao centar svetske pažnje.
Lokalni list je tog leta objavio članak pod naslovom RAF pronašao leteći tanjir na ranču. U istom članku kaže se da je 2. jula nekolicina građana videla veliki objekat kako preleće iznad njihovih kuća. Već u sutrašnjem izdanju pojavio se tekst u kome je general Rejmi izjavio da je to bio samo meteorološki balon, koji se sastoji od metalnih folija, drvenih i gumenih delova. Mogla je da se pročita i priča Meka Brejzela koji je rekao da je još u junu pronašao veliku količinu navedenog materijala. Tada to nije smatrao značajnim, pa je odneo kući delove za koje je pomislio da bi mu mogli zatrebati. Tek kad je čuo da je pronađen leteći tanjir, otrčao je u šerifovu kancelariju.
Izmenjene izjave. Balon je mogao da ima oko četiri metra u prečniku. Delovi sive gume bili su razbacani na prostoru od jednog kilometra. Nije bilo nikakvih čvrstih metalnih delova koji bi ukazivali na motor, samo instrumenati bez oznaka i lepljive trake sa isprintanim cvetovima.
Brejzel je rekao da je i ranije pronašao dva meteorološka balona na svom ranču, ali da nisu bili ni nalik ovom. Posle te priče se nije baš najbolje proveo – vojska ga držala u pritvoru osam dana, bez pristupa telefonu. Za to vreme bio je podvrgnut detaljnom ispitivanju i psihijatrijskom pregledu. Preduzete su dotad neviđene mere obezbeđenja, vojnici su opkolili celu oblast i zabranili pristup široj teritoriji. Snajperisti su postavljeni na obližnja brda, a policija je zaposela puteve. Ubrzo su pozvani i svedoci kojima je naređeno da nauče novu izjavu koju su smeli da šire, a koja ni po čemu nije ličila na prvobitne. Prosto je neverovatno da se sve ovo desilo zbog jednog balona. Gotovo zaboravljen, slučaj je mirovao preko trideset godina.
Nešto dalje, nešto mnogo zanimljivije. Krajem sedamdesetih, ufolog Stenton Fridmen sastao se sa majorom koji je tri decenije ranije pronašao ostatke i identifikovao ih kao delove letećeg tanjira. Tada su, osim civila, progovorila i bivša vojna lica. Uskoro su svi pričali kako Rozvel krije katastrofu koju je doživeo svemirski brod sa druge planete i da je američka vlada sve zataškavala dezinformacijama. Većina izjava koje je dalo preko hiljadu očevidaca međusobno se uglavnom ne slažu, a za nekoliko svedoka, čije su priče citirane u dokumentarnim knjigama, utvrđeno je da su davno umrli. Ali, čak i kad se odbace sve kontradiktornosti, ostaje solidan broj svedočenja od kojih može da se sastavi logičan mozaik.
Dakle, jedne letnje noći 1947. godine, stanovnike Rozvela je probudila snažna eksplozija. U prvi mah izgledalo je kao da se veliki avion srušio u obližnjem mestu. Ostaci letelice bili su razbacani po ogromnoj površini, a vojska je opkolila oblast i nikoga nije puštala da se približi. Odmah je u štampi objavljen članak kojim se demantuje prva vest da je reč o letećem tanjiru. Započeta je detaljna pretraga, koncentrisana samo na deo na kojem su prvobitno pronađeni ostaci. To je bila greška, jer nije pretražena okolina. A na svega četiri kilometra odatle nalazilo se nešto mnogo zanimljivije, što je otkriveno tek posle nedelju dana. Bila je to glavna kabina NLO-a, u kojoj su ležala tri ili četiri tela. Sličnost sa ljudima bila je iznenađujuća. Kćerka tadašnjeg šerifa tvrdila je da joj je otac rekao kako je jedan od njih pokazivao znake života. U najvećoj tajnosti odneta su i tela i delovi letelice.
Istina je – negde tamo. Ovde bi priča mogla da se završi kao što se završio i veliki broj drugih, da se 1995. godine nije pojavio argument koji je izdvaja od svega što je dotad viđeno – filmski snimak za koji se tvrdi da predstavlja autopsiju nad jednim od vanzemaljaca. Međutim, njegova autentičnost nije dokazana. A iste godine stiglo je i nešto što bi moglo da se zavede kao najlogičnije objašnjenje rozvelske zavrzlame – projekat Mogul, čiji su predmet bili specijalni baloni opremljeni mikrofonima koji su snimali zvuke nastale nakon sovjetskih nuklearnih eksperimenata.
Rozvelski incident bez sumnje je dobio najveći publicitet u poređenju sa ostalim pričama o neidentifikovanim letećim objektima. Ufolozi ga i dalje iznose kao dokaz da nas je posetila inteligentna civilizacija sa drugog kraja svemira, a nisu se umorili ni ostali lovci na vanzemaljce i paranormalne pojave, koji ne prestaju da tvrde kako Pentagon, negde u svojim podzemnim spratovima ili u bazi u zabranjenoj Oblasti 51, krije telo vanzemaljca.
Istina je i dalje negde tamo.
