Milica Gacin

Milica Gacin o slatkoj tehnici protiv stresa
Moji mali artefakti

Moja osnovna tehnika za kontrolisanje stresa je sposobnost da u svakoj životnoj situaciji prepoznam ono najbolje

Kada se čovek „našpanuje“ da tako gleda okolnosti koje često nisu naš izbor, bezbrižnost stupa na scenu. Nije to samo stvar zrelosti ili godina (jer veći broj godina ne znači obavezno i manji broj gluposti), već odluke da se utemeljim u sebi i svom miru.

Mislim da se do istinskog upravljanja stresom dolazi određivanjem prioriteta u životu. Od kada su se u mojoj porodici dogodile teške bolesti, sigurna sam da su samo takve situacije porazi, ostalo su izazovi. Zato ne mogu da me pomere loše vesti ili uobičajene sitnice koje nerviraju ljude.
Pored toga, izuzetno je važan fokus. Jasna i konstantna usredsređenost na bilo koju aktivnost sigurno dovodi do uspeha. Danas je dobar fokus primarna radna osobina, a na osnovu sopstvenog iskustva, tvrdim da je i izvanredna antistres tehnika. Čitav svemir se svodi samo na jednu aktivnost, sve ostalo su jalovi udarci u zid. Srećom, imam mnoga interesovanja i bavim se različitim stvarima, tako da nemam prostora za monotoniju, što je za moju ličnost izuzetno važno.

Interesantno je da sam uspela da izgradim sebe tako da zbog brojnih obaveza nisam rasejana, već da se brzo selim sa zadatka na zadatak. Sigurna sam da je razlog tome što uživam baš u svemu! Vremenom sam uspela da i ono što ne volim zavolim, jer jednostavno, tako mi je lakše. Međutim, moja priča o kolačima spada u ono „volim“, jer od kako znam za sebe, uživam i da ih jedem, i da ih oblikujem. U savremenom svetu koji je sve više određen tehnologijom, redak je, a samim tim i važan dar da čovek stvara svojim rukama.

Sigurno da u tom odnosu ima modela iz porodice. Imala sam izvanrednu baku, Vojvođanku, koja je uprkos poslu koji je zadržavao van kuće po dvanaest sati svakog dana, uvek imala umešene kolače ili torte. Nedeljom smo zajedno pravile kisela testa, moju omiljenu tortu od čokolade i koštunjavog voća, čuvene prečanske šapice od oraha i masti, krempite, pitu od bundeve, višanja, štrudle …

Prvu tortu napravila sam u šestom razredu osnovne škole, imala sam dvanaest godina. Bio je to delimični fijasko, jer kako u to vreme nisam pila kafu, nisam razumela da u fil treba dodati četiri kašike jako skuvane crne kafe, pa sam dodala četiri kašike mlevene kafe. Sa vanilicama je bilo daleko bolje, takoreći bez greške i od tada volim da pravim kolače.

Pages: 1 2