Antistres Vodič Choose your #luckymessage for your #luckyday
Ako želite da provedete prijatno jesenje popodne u čitanju o sasvim običnom i tako savršenom životu, mi vam predlažemo knjigu „Pas“.
Ovo je treća knjiga Beograđanina Ivana Tokina, kopirajtera, kolumniste i pisca. I zaista je posebna i drugačija, izvrsna u prikazivanju čarolije postojanja. Knjiga u kojoj upoznajemo na neobičan način život jednog psa, i postajemo zapravo on.
Mnogi će reći da se od životinja a posebno pasa u urbanim sredima štošta može naučiti. Posebno o lepoti jednostavnosti postojanja i življenju u sadašnjem trenutku. Koliko je lako nikome ništa ne zamerati. Pratiti svoju pravu prirodu. Koliko nam, ako smo realni, ništa osim nas samih nije potrebno.
Tokin je kao čovek koji je imao psa mogao i da upozna tu predivnu prirodu životinja koje ne slučajno zovu najboljim čovekovim prijateljima. A kao čovek koji ume da posmatra život i uočava najfinije detalje koji su mu daju smisao i kolorit, a zatim to i pretoči u rečenice, napisao je ovu vrlo zanimljivu i više nego vrednu čitanja knjigu.
Kroz priču nas vodi pas, priča u prvom licu. Od dana kada je bio napušteno štene priča o svojim lutanjima i dolasku u dom svog ljudskog prijatelja. Životu u njegovoj porodici. Manje ili više tipičnim situacijama u kojima se jedan pas može naći. O odnosu sa ljudima ali i drugim psima. I zovu slobode i onog iskonskog, kojem nije na kraju mogao da odoli.
Ti odnosi u kojima se mi ljudi, vlasnici kućnih ljubimaca ili oni koji vole životinje i na njih obraćaju više pažnje od ostalih, nalazimo s jedne strane, čitanjem ove knjige i ulaženjem u ulogu bića s druge strane, postaju nam jasniji. Ali i lepši, topliji, razumljiviji.
Pisana kao dnevnik jednog psa, knjiga nas uvodi u tako jednostavnu i iskrenu lakoću postojanja. Shvatamo da bismo od pasa mogli mnogo toga usvojiti i biti srećniji. Pas ponekad i svojim razmišljanjima o nama ljudima, recimo kada je reč o posedovanju stvari, direktno govori o tim razlikama u poimanju života. I naravno da čitaocu postaje jasno da je – pas u pravu.
Zašto je važno sutra? Svakako će se desiti, nema potrebe da vreme danas trošimo na ono što ćemo tek doživeti. Šta je sreća? Kada su nozdrve pune slobodom. A sloboda je kada možeš da pratiš zov prirode.
Knjiga o vernosti, bezuslovnoj ljubavi i povezanosti bez ikakvih interesa i uslovljavanja. O lakoći prihvatanja svega što se dogodilo bez analiziranja i negativnih emocija, razmišljanja kako je moglo biti a nije. Bilo je kako je bilo. Tačka.
Ovo je knjiga i o razumevanju i nerazumevanju između pasa i ljudi, neverovatnoj povezanosti i sličnosti. Knjiga koja pomaže da shvatimo do juče nedokučivo ponašanje pasa. I da ih, bez obzira da li živimo sa njima ili ne, iskreno zavolimo.
Onako kako oni vole nas, a mi to ne razumemo. A vole nas samo zato što postojimo, bez interesa.
I da poželimo da ponešto od njihovih osobina ugradimo u nas same. Tokin je to očigledno uspeo, jasno je to iz rečenica kojima izražava misli psa, glavnog junaka. Toliko je to dobro uradio da povremeno zaboravljamo da je taj koji nam priča, u prvom licu, pas a ne čovek!
Toliko je nežnosti i ljubavi u ovoj knjizi, toliko čistote i iskrenosti. Dođe čitaocu da se postidi zbog svake loše misli i zahtevnosti i sebičnosti, da poželi da bude baš kao ovaj, a zapravo svi psi (ili makar većina).
Naravno, nisu svi psi isti, kao što nismo ni mi ljudi. Ali nam je suština ista. Samo što retko ko jeste svestan te suštine. Verovatno je zbog toga pas u ovoj knjizi sasvim običan, ulični a ne rasni pas. Koji se ponekad sreće i sa tim drugim psima. Kao što se mi, sasvim obični ljudi, srećemo sa tim nekim drugim ljudima. Da li su ti psi sa pedigreom, koji žive životom sličnijem ljudskom nego psećem, srećni? U knjizi se samo blago naznačava da izgleda da nisu. Nedostaje im sloboda a i njihova priroda je zarobljena.
Knjiga „Pas“ Ivana Tokina je riznica slika sa beogradskog asfalta, naših života na ovom početku 21. veka. Knjiga u kojoj nas jedan pas uči da zastanemo, osetimo i prepustimo se životu.
