Naslovna / Čuvari zdravlja / Lepi smo onoliko koliko volimo sebe
U HARMONIJI SA OGLEDALOM
Lepi smo onoliko koliko volimo sebe U HARMONIJI SA OGLEDALOM

Lepi smo onoliko koliko volimo sebe
U HARMONIJI SA OGLEDALOM

Kult narcističkog društva. U potrošačkom društvu u kojem je starost postala praktično nedopustiva, ljudi koji su manje privlačni imaju i manje šanse da se zaposle, jer većina poslodavaca u svom zahtevu kao neophodnu karakteristiku navodi prijatan izgled. A paralelno sa kultom mladosti ide i kult tela. Postalo je nepristojno da neko bude debeo. Došlo se dotle da okolina počinje da određuje nečiji karakter na osnovu izgleda i kilograma. To je ozbiljan društveni pritisak koji primorava ljude da stalno rade na sebi, što i nije tako loše ukoliko se to čini da bismo bili zdraviji i energičniji. Mada, u zemlji koja diktira takve trendove malo koga interesuje kako izgleda, šta jede i da li mu dobro stoji ono što je obukao. To je važno samo u Kaliforniji.

Zloupotreba lepote. Doduše, postoji i obrnut stereotip. Tako ljudi često smatraju da su suviše lepe osobe u osnovi prazne i površne. Zloupotreba lepote najočiglednija je u reklamama, u kojima ni šrafovi više ne mogu da se reklamiraju bez neke zanosne dame. A šta je sa unutrašnjom lepotom? Živimo na tržištu u kojem sami sebe tretiramo kao proizvod. Fenomen sponzoruša, na primer. To su osobe koje ulažu mnogo u sebe i postaju roba, tako da očekuju da se uloženo vrati. A uz sponzoruše idu i teretane, kao dokaz uspešnosti. To što vlasnik antički izvajanog tela ne može da odgovori ni na najjednostavnije pitanje iz opšteg obrazovanja i što ne zna koja reka protiče ispod Savskog mosta očigledno nije mnogo bitno.

lepa_sebi

Ovako je bolje: sebi sam lepa

Zapušteno unutrašnje biće. S druge strane, da li je lepota prokletstvo? Zar nisu najlepše holivudske dive završile same i depresivne, opterećene tim istim izgledom koji im je doneo slavu, poštovanje i gomilu obožavalaca? Svi su hteli da budu s njima. Ali – niko nije hteo da ih stvarno voli. Da li im je ipak nedostajalo to unutrašnje biće, koje je ostalo zapušteno jer se za negovanje duše nikad nije nalazilo vremena? Mislite o tome.

Lepota je nešto drugo. Od nametanja kulta lepote profitiraju i kreatori, i modne i kozmetičke kuće, i fitnes isntruktori, a standardi se svakog časa menjaju. Da bismo se približili savršenstvu, pristajemo na svakakve preparate i tretmane za koje znamo da nisu baš najzdraviji, a možda su i sumnjivog porekla, nosimo neudobnu obuću koja može izazvati ozbiljne probleme, odlučujemo se čak i na estetsku hirurgiju iako ona može da ostavi trajne posledice. Pristajemo na ideju da su savršena vitkost, drugačije crte lica i uža figura vredni bolova i zdravstvenih tegoba. A tek retko se setimo da je lepota ono što muškarac vidi kad svakog jutra pogleda ženu s kojom je već 30 godina u braku i koju i dalje voli. Lepota je ono što vidite u osobama koje su vam drage (a nisu manekenke, zar ne?). Lepota je ono što najbliži vide u vama, ono zbog čega vas obožavaju. Lepota je u vašem detetu koje se smeje dok ga tata nosi na ramenima. Lepota je harmonija sa samim sobom i prihvatanje sopstvenih nedostataka jer oni nas razlikuju od ostatka sveta i čine posebnim. Lepi smo onoliko koliko volimo sebe.

Tekst: Snežana Ilić