Kolumna
(Ne)voljena
Kad mu je našla poruke, rešila je da to preseče.
Nisu to neke sad bog zna kakve lascivne poruke bile, nije bilo ni sličica, ali iz njenog bogatog iskustva koje je imala sa ovom vrstom dopisivanja – jedno joj je bilo jasno. Loži neku nesrećnicu da je lepa. A to uvek govori nešto drugo.
Elem, lepo su oni živeli dugi niz godina. Skladno, bračno. Sve po pravilima bračne službe. Dok nju nije ošinuo talas ambicije, a njega totalno uspavao bračni život koji se pretvorio u takvu hladovinu, da je oboma postalo – jako hladno.
Svako je našao spas u ponečemu. Ali su vešto krili kako provode svoje slobodno vreme.
I trajalo bi to da on kao muškarac nije počeo da zvoca, gde je ona, šta radi, zašto se doterala, da li mora baš takva iz kuće i milion nekih stvari, koje su njoj… pa kvarile raspoloženje. Naravno, gde god ga je pozivala, on sa njom nije hteo. Jer uz nju koja izgleda kao milion dolara on je video da on više – ne ide… Na stranu što je to bio samo njegov lični osećaj i što se ona kao lavica borila da ga podigne iz mulja kompleksa u koje je upao, on je rešio da starost dočeka mnogo pre.
Borila se ona godinama, i svaka joj je pobeda bila Pirova pobeda. Sve dok se jednom sasvim nonšalantno nije pojavio momak njenih godina. Nasmejan, lep, pun komplimenata, uvažavanja za sve ono što je ona postala – danas. Bivši čovek je voleo onu kakva je bila nekada, dok je sadašnji – voleo ono što je ona sada.
Nije mogla čudom da se načudi da li je realno da je srela ono što je potajno oduvek želela. Muško. Čoveka koji može da je prati. U svemu. Jer ona je realno i tada imala sve, ali joj to više nije značilo ništa. Jer je bila sama u svemu što je postala.
Do koje mere joj je postalo svejedno što je i dalje zvanično u braku, svedoči činjenica i što je sa momkom izlazila javno bez namere da se krije i da li će je neko videti. A viđali su je. I pričali su o tome. Ali njoj je bilo jedino bitno što je PONOVO SREĆNA. Često mi je govorila da se oseća nevoljeno. Kad se ovaj pojavio, to se preko noći promenilo.
Osećaj da si nekome bitan je osećaj koji vraća sjaj u očima.
I šta god da je prethodno iskustvo, svaka žena je samo devojka koja želi pravog momka kraj sebe. Tada kad se zaljubi, prestaje da bude bitno i da li od nje drhte njeni zaposleni, i da li je strah i trepet u ostalim sferama svog života. Tad je samo devojka, kao i svaka druga. Nežna, ranjiva, osetljiva na svaki njegov dodir, pogled i poljubac.
Sad bi neko rekao – šta bre ta hoće, kad ima sve? I šta ako je taj njen našao nešto u međuvremenu? U konkretnom slučaju to što je on našao sam, njoj je dalo pokriće da ga odjavi sa svoje ljubavne adrese. Jer realno, njih dvoje odavno nisu zajedno, iako se vode da jesu. Nekad ljubav traje čak i kada dvoje spavaju na različitim spratovima, ali nekada se potroši čak i kada je sve bilo na njihovoj strani.
Možda ne postoji ok razvod, ali ovaj je to bio. Onaj strah i trepet kako su nju doživljavali svi, ispostavio se kao jako dobra stvar, jer bivši muž nije dolazio u iskušenje da joj zagorčava život. Nije da nije bilo pokušaja, ali avaj, nije se ovoj ženi bilo pametno zamerati, jer je u stanju da uradi ono što druge ne smeju ni da pomisle.
I zato mi je uvek bila simpatična kada kaže da je ona samo nežna žena. Jeste možda kada je zaljubljena i isključivo prema čoveku kog voli. Kod nje je ta selekcija jako izražena. Ovaj momak je stvarno imao sreće, kad bolje razmislim. A i ona koja ga je srela kad je već bila zaboravila kako je to biti voljena.
Ovih dana čekaju bebu. Njoj je drugo, a njemu prvo. I da, spavaju svi na istom spratu, a uskoro stiže i pas.
Kako su je privoleli na psa, još mi nije jasno.
