Kolumna ANTITABLOIDNO
Za samo jednu kap života
Bio mi je mnogo stresan period!
Uran u Ovnu me je baš smorio, kao i Saturn u Stelcu. Zamorile me vesti i naša estradna scena. Pobegoh, kao u pesmi Kemala Montena i Borisa Novkovića, ”Daleko, daleko”.
Sa fotograafijama sa naših novinarskih info-tura nisam mogao da vratim more, leto i sunce…
A ova zima – katastrofalna. To je bio najhladniji januar u poslednjih trideset godina. Ubi žestoki minus, »niđe« sunca.
Udarila i mene psiho-somatika. Što god da zatražim, apoteka ne pomaže. Glavobolja bez vina a nigde aspirina… A ovda sam ustanovio da mi u ovim danima bez sunca najviše pomaže – voda.
Voda termalna, mineralna. Voda na planini, voda u toplicama, banjama, termama. Oslobođen mobilnog telefona, tableta, kompjutera, slušao sam energiju svog tela koja se ponovo vraćala.
A ta energija je bila smorena zimom i svakidašnjom jadikovkom nad našim životom u kome samo postoje repriza prošlosti i loših vesti. Sebi se mora pomoći.
Ja, koji toliko pričam, našao sam mir u vodi.
Ako nemam more dobar je i SPA. Ako zimu i sneg ne volem, volim tursko kupatilo. Kroz masažere i đakuzi kao da je iscurila sva negativna energija…
Tada sam shvatio da naša glava proizvodi tu negativnu energiju koja kontaminira naš organizam. Potrebna su bila samo dva dana da se isključim, da zaboravim na mreže, vesti i na svoju mentalnu konstantnu hiperaktivnost.
Ako bih nešto poželeo za majčicu Srbiju i moju Vojvodinu, to je želja da se iskoristi ta žila kucavica mineralnih voda. Voleo bih da boravak u SPA centrima ne košta kao ”Svetog Petra kajgana”. Voleo bih da se banjamo sa 500 dindži po ceo dan. Voleo bih da naši SPA centri izgledaju kao oni u Sloveniji i Mađarskoj.
Voleo bih da se i kod nas pravi tako dobar langoš kao onaj u Morahalomu. Voleo bih da u sred zime jedem takvu vitaminsku salatu sa mladim sirom i zelenom paprikom iz Španije. Voleo bih da jedem ogromne krempite kakve sam jeo u banji Đoparoš.
Želim život da mi bude kao visokobudžetni spot iz slovenačkih termi.
SPA centri su kao i drumovi. Pitanje osnovne egzistencije u teška stresna vremena. More dolazi na kratko u naše živote. Zima je suviše duga da bi je mogli kratko premostiti.
I zašto pišem ovako nadahnut tekst? Jeo sam tortilju sa puno povrća. I pijem crno pivo, nefiltirano, kao inspiraciju. Znam, za mnoge je inspiracija vino. Za mene je pivo. Kao što su mi terme, banje, inspiracija.
Jer, voda daje smisao našeg života. Naše telo je sastavljeno – od vode. Osećamo pun mesec i dešavaju nam ne plime i oseke.
Teško je preživeti virus ferari, teško je stalno životi da bi se plaćali računi. Jako je teško uvek biti karakterno korektan. Zato, kao u pesmi Lole Novaković i Doris Dragović ”Samo kap veselja tražim”.
Ili što bi rekao Masimo u kombinaciju sa Arsenom ”Za samo jednu kap života”.
