Kolumna ANTITABLOIDNO
Youtuberi
Vreme je baš tektonskih tehnoloških promena. U danima mog detinjstva postojao je samo jedan TV kanal i nešto malo drugog. JRT mreža. Danas, na kablovskoj, ne mogu ni da izlistam šta sve imaju.
Slušale su se ploče, kasete, danas je sve na Youtube-u. Postojalo je dvorište i „za sve je kriv Tom Sojer“, danas su svi na društvenim mrežama. Sednu ljudi u kafanu pa svi gledaju u svoje telefone šta ima novo, umesto da se gledaju u oči.
Ali, činjenica je da našu decu, generaciju posle dve hiljadite godine, ne možemo vaspitavati i školovati na način na koji su školovani naši roditelji. Oni su jednostavno – drugačiji.
Rođeni su u „tač“ i „lajk“ vremenu. I baš mi je drago što se povela diskusija na jednoj FB stranici u kojoj sam se apsolutno složio sa Ivanom Đorđević, kultnom kolumnistkinjom za naš portal www.antistresvodic.rs i njenom kolumnom ’’Muško-ženski svet’’. Zato što imamo decu u najluđim tinejdžerskim godinama. A zatim i kod koleginice Bojane iz „Color press group“-a koja često organizuje tribine…
Aman ljudi, vreme je da se modernizuje školstvo i da se otvori škola za Youtube-re. Moj sin mi reče pre neki dan koliko zarađuju pametni ljudi na tom kanalu.
Televizije se sve više specijalizuju i prelaze na to mesto. Nisi imao dobru emisiju ako te nisu „podelili“ na Youtubu.
Pojedini Youtube-ri među našim klincima su popularniji nego Zdravko Čolić i Lokica i Lepa Brena u naše vreme. Ono što govorim mojim đacima koji periodično slušaju moje časove i predavanja iz novinarstva je da se svi moramo prilagođavati novom vremenu i da se moramo – digitalizovati.
Da je došlo vreme sajtova, blogova, da se tu mora naći neki prostor za egzistenciju.
Jer konkurencija će biti sve veća i veća. Moći će da opstanu samo najkreativniji i oni koji su pogodili temu. I sada se mnogo i ne bečim i ne breckam na mog sina ako nije baš sve potaman kako sam kao roditelj zacrtao. Zato što mogu puno toga da naučim i od njegove generacije.
Fasciniran sam kako i mala deca rukovode tabletima, mobilnim telefonima… jednostavno imaju taj „Pavlovljev refleks“ za nove tehnologije.
Ali, bitno je da nas nove tehnologije ne otuđe i ne odalje, nego da nam pomogu da budemo što više ljudi i da što manje bude stresno. Tehnologije su napredovale. Ali naša borba za egzistenciju traje još od smrti druga Tita, od vremena Milke Planinc i Branka Mikulića.
Tehnologija je otišla u vasionu, a mi se gicamo u tranziciji. Zaraditi danas dinar je jako teško a da ne bude „na kompenzaciju“.
Evo, jedan moj primer: način na koji su novinarske info ture uspele da naprave prezentacije putovanja bez i jedne od nacionalnih televizija, na kojima su minuti preskupi i sve je rigorozno, govori o moći digitalnog doba. Kako su ljudi i bez rigidnih „programskih šema“ uspeli zahvaljujući sajtovima i blogovima kreativnih novinara koji ih prave i za koje rade da otputuju do Dalmacije i puste koju „nostalgičnu suzu“.
Eto to govori o snazi društvenih mreža i Youtuba u prezentaciji.
Ako dođete u stanje zdravlja i antistresa uz pomoć dobrih priloga i tekstova na internetu, u tome je kvaka.
Ali, ljudi moraju naučiti da Google ipak nije doktor nego pomoćno sredstvo da se dođe do stručnjaka iz bilo koje oblasti.
Sada je mnogo lakše doći do informacije, ali i mnogo površnije jer su vesti tu, na dohvat ruke, a lenjost duha – velika.
Uvek kažem: Nije život lajk. Nego je život profesionalizam i mudrost da napraviš nešto što će ti doneti veliki broj lajkova i budući posao. Tehnologija je zavladala svetom a ostala je samo naša večita borba da na pošten način i inteligentno plasiramo neki svoj rad.
I biće vremena sve teža i teža. Samo pametni, uporni i kreativni ljudi mogu opstati a da to bude antistresno. I da vam pravo kažem, nigde više pametnih stvari nisam pročitao o stresu i antistresu nego na internetu.
Opasna je to stvar za onoga ko ume da pronađe prave sajtove i prave teme. A i pomalo sam ponosan što su me prozvali – gospodin Lala, opušten i antistresan.
