Kineska kultura je takva da promenu prihvata kao nešto što je neophodno i dobro. Mi volimo rutinu i naviku. Kod Kineza je obrnuto. Oni vole promene. Taoizam tvrdi da je sve ovde i sada, da se dugovečnost postiže redovnim očuvanjem i negovanjem životne energije.
– Redovnim vežbanjem tai chi-a, mi negujemo naš ći, naše telo i to je ono što nam obezbeđuje “besmrtnost”. U ovom životu, brigom o našem unutrašnjem i spoljašnjem biću – telu, umu i duhu, razvijanjem ljubavi o sebi dostižemo taj mir – raj. Po taoizmu raj je ovde. Treniram tai chi skoro sedam godina. To je onaj fizički aspekt. Baviti se tai chijem je nešto drugo – tada oplemenjuješ svoj duh. Ja se „bavim“ tai chijem poslednje tri godine. To je pokušaj shvatanja filozofije tai chia uz čitanje Tao Te Đinga, Ji Đing, čitanje kineskih basni, drevnih priča, interesovanja za njihov način života.
Oplemenjivanje duha. Kada vam na treningu kažu da opustite ramena, vi se trudite koliko god možete. A onda vam posle nekog vremena ta ista rečenica padne na pamet u svakodnevnom životu, dok sedite za računarom… Polako počinjete da u svakodnevnom životu dobijate uvid o svom telu. Ako su ramena opuštena, vi ne gubite snagu i vitalnost. Tai chi je takav da vas podseća na najvažniju stvar u životu, a to ste vi. U poslednje vreme, sa grupom učenika koji treniraju već 3-4 godine, Jasna pokušava da se pored fizičkog treninga, bavi i oplemenjivanjem svog i njihovog duha – čitaju Tao Te Đing ili se smeju dok vežbaju, da opuste mišiće lica.
– Sama ideja o tome da se smejete, tera vas da uživate u tome što radite, što automatski vodi ka opuštanju. Stresne situacije u kojima bih ranije odreagovala burno i mahnito, danas uz pomoć tai chi-a prevazilazim tako što se izmaknem jedan korak nazad, u sebe, da “smirim srce”. Često potražim i savet u knjizi Tao Te Đing – Knjiga o životnom putu i ispravnosti:
“U svakoj prilici najmekša stvar pobediće najtvrđu.
Ono što nije čvrsto ulazi i tamo gde nema otvora.
Tako znam da nenavaljivanje ima prednosti.
Učenje bez reči i prednost nenavaljivanja retko se shvataju.”
Savet za početnike. Naša sagovornica preporučuje da ne čitamo knjige o tai chi-u. Zašto? – Ovo je savet koji prenosim od učitelja Čen Jong Minga koji mi je objasnio da su ljudi koji su pisali knjige o ovoj veštini preneli na papir samo svoj doživljaj tai chi-a dok su vežbali (Osetićete kako ide energija uz nogu, uz ruku i sl.). A učitelj Ming smatra da vas to na neki način vodi u stanputicu – da pokušavate vežbajući da ostvarite osećaj koji su oni opisali. A to nije ideja. Ideja je da tai chi dođe iz vas. Ideja je da tai chi vi spoznate kao nešto što je vaše. Kada budete vežbali tai chi, osećaćete razne stvari – golicanje ovde, toplotu onde, strujanje, kao da je vazduh gušći, kao da nema tela. To sve treba da se “pusti i smiri srce” (još jedan savet učitelja Minga), da se ne zadržava misao na takvim stvarima. To znači da se ne uzbuđujete zbog nečega što osećate dok vežbate, ali isto tako da se ne razočarate kada tog osećaja nema. Tai chi “planina” je toliko velika da ako se zadržavate na nekim delovima, nema napretka. Sve što se dešava potpuno je prirodno i potpuno svojstveno vama. Kada su mene učenici pitali da li sam ikada osetila ovo ili ono, ja sam iskreno govorila – ne. Svako ima svoje osećaje. Razvijamo se na različite načine. Nekom bolje ide fizički deo. Ono što nas tai chi uči je da budemo u sebi i u trenutku u kome smo, “meki” i fleksibilni pred stvarima koje se dešavaju u svakodnevnom životu. Treba imati na umu da ništa nije skroz loše niti je skroz dobro. Da se sve menja. Da sve ide nekim svojim prirodnim tokom. Ako ne znate šta da radite, vi čekajte. Nema “guranja” stvari.
Pogledajte još i video: TAI CHI – YANG forma 24 (1. deo)
