Šta vas sprečava da oprostite drugima i
BUDETE SREĆNI VEĆ DANAS
U duhu Uskrsa, velikog praznika ljubavi, pomirenja i praštanja, bilo bi dobro da se zapitamo koliko često nam se dešavalo da nas neko povredi, a da mu to još uvek nismo oprostili. Neki ljudi jednostavno slede primere onih velikih i izuzetnih koji su oprostili neprijateljima poput Isusa. Da li ste vi među njima? Ako niste, šta vas sprečava da budete oslobođeni gorčine već danas i sa osmehom nastavite dalje?
Svi ljudi greše i svaka greška se može oprostiti, poručuju nam indijanski mudraci. Ako je tako lako shvatiti da smo svi skloni greškama, zašto je tako teško opravdati ih? Da li nam je bitnije da nađemo razumno rešenje za svoj bes i ozlojeđenost kako bismo dokazali da smo u pravu ili je suština u oslobađanju od negativnih emocija kako bismo se otvorili za neke lepe životne stvari? Šta nam je važnije? Pravi je trenutak da odgonetnemo ovu dilemu, zar ne?
Ne tvrdim da je lako početi. Svako ko je ovo iskusio reći će da je bilo izazovno, ali isceljujuće i blagotvorno. Duboko poniranje u sopstveno biće i otkrivanje tajni mogu biti pomalo neobično iskustvo jer tu nema laži – sebe ne možete prevariti. Ipak, ako ste iskreni sa sobom i želite stvarno da oprostite onome ko vas je povredio, osećaćete se blagosloveno. Tu počinje put vašeg razvitka. Kada „pospremite“ sadašnjost i stvari iz prošlosti postavite tamo gde im je mesto, možete biti sigurni da ste spremni za nešto novo i kreativno što vas očekuje u budućnosti. Ponekad nismo ni svesni koliko neiskorišćenih potencijala posedujemo zato što smo ih negde učauirili. Dok god se ne odlučimo za EMOTIVNU PROMENU, oni će biti zaključani, a mi zatočeni u prošlosti. Svi učimo iz iskustva i dok god je tako, na pravom smo putu. Zato se pitam kako bi bilo da na takve situacije gledamo kao na važne životne lekcije koje je trebalo da savladamo kako bismo postali bolji ljudi. Ono što mislimo o drugima često je refleksija onoga što mislimo o sebi. Neretko je uzrok našeg nezadovoljstva upravo u našim uverenjima kojima smo sebe ubedili da smo mi apsolutno u pravu ne razmišljajući o potrebama i nameri druge strane. Stoga je važno da promenimo percepciju i postavimo sebi ključna pitanja koja će nam rasvetliti našu mračnu unutrašnjost. Ako želimo da nekorisno razmišljanje prestane, onda misli treba zapisati i one će se zaustaviti.
Postavite sebi pitanje poput – da li je ovo što me boli istina ili mi je bitnije da dokažem da sam u pravu? Mogu li apsolutno biti siguran da je to što me tišti istina ili samo hoću da pogled iz moje perspektive bude jedino ispravan? Kako se osećam kada verujem u istinitost ove izjave i gde pronalazim utehu? Naposletku, ko bih bio ja bez te misli? Kako bi moja stvarnost izgledala da se nikada nisam sreo sa ovim mislima? Poslednji korak se obično završi izjavom da se osoba oseća slobodno i mirno i da može početi da uživa u lakoći postojanja.
Zamislite na trenutak kako ste i vi oslobođeni… Kako biste se osećali kada biste ovladali ovom veštinom koja vam pruža osećaj zadovoljstva i omogućava različite uvide? Promenu možete napraviti samo vi. Izbor je na vama. Odlučite hoćete li kriviti druge što su vas povredili iako su često imali dobru nameru ili ćete oprostiti i krenuti dalje u nove avanture. Toliko toga lepog vas čeka. Jeste li spremni?
