Antistres Vodič Choose your #luckymessage for your #luckyday
Za koje blagodeti života je zahvalan svojim roditeljima, kako je skupio snagu i odigrao premijeru predstave Cigani lete u nebo u danu kada mu je otac napustio ovaj svet, može li da oprosti prijateljima koji su ga povredili, da li jedna strana uvek voli, a druga dopušta da bude voljena i koje snove danas sanja, u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić odgovara glumac, prvak pozorišta na Terazijama, Dragan Vujić Vujke
Sećanja na prve dane na uglu ulica Tadeuša Košćuškog i Solunske čine se lepa. Sedmoro ih je živelo u tom stanu, a mali Vujke voleo je da mašta i sanja. Izmišljao je svoje dečje igre, družio se sa decom sa Dorćola, voleo gužvu i ljude ali i svoje trenutke samoće. Takav je, kaže, i danas. Voleo je da bude vozač autobusa na liniji 24, pa se toga i igrao. Ulazio u uloge odmalena, a onda dva puta zaredom nije uspeo da upiše FDU u Beogradu pa se opredelio za Novi Sad gde je, ponovo uz pomoć svoje mašte, uspeo da opčini prof. Radeta Markovića i napravi prve glumačke korake.
Studentski dani nisu uvek bili laki ali je neizmerno zahvalan odricanju svojih roditelja i pomoći koju su mu pružali tokom učenja glume u drugom gradu.
Glumački zadaci ponekad su se činili nemogućim jer je život iskušavao njegove granice .
„Toga jutra, oko 7 sati zazvonio je telefon. Znao sam šta ću čuti. Moj otac je preminuo. Bio je 17. decembar 1988. godine. U tom trenutku dva pitanja su mi bila u glavi. Kako saopštiti majci i kako odigrati premijeru mjuzikla Cigani lete u nebo? Zbog njegove i majčine žrtve za mene, zbog posla do koga sam jako teško došao, odlučio sam da igram premijeru. Za njega, za mog Ivana. Peti red, parter desno, prvo sedište bilo je te večeri prazno. To sam jedino tražio, a sav svoj bes i nepravdu koju sam osećao pretočio sam u udarce bičem koji su bili deo moje uloge. Taj trenutak pamtim kao saznanje da moram da sazrim i da je odgovornost života na meni“, iskreno govori Vujke.
Neki ljudi, prijatelji, nisu se ponašali baš najlepše i ta prijateljstva je završavao, mada kaže da ne isključuje mogućnost ponovnog susretanja.
Gluma je za njega vazduh koji diše i bez scene ne može. Što se više posvećivao pozorištu i glumi, toliko je manje bio okrenut privatnom životu. Kapaciteta za ljubav ima napretek i kaže, u šaljivom tonu, da nikad nije kasno da se ljubi strasno. Danas je životu zahvalan zato što živi i radi posao koji voli, ima prijatelje zbog kojih je naizmerno srećan, zadovoljan i počastvovan. Raduje se, kaže, svakoj sekundi života. Kada ima problem, nastoji da ga reši. Ako pak ne uspe onda se konsultuje, a ako ni to ne sredi situaciju, on onda piše ili pati.
Za njega je sreća kada je “srećan”, a u ljubavi sebe još uvek daje do kraja.
Emisija se premijerno emituje na TV Naša u nedelju 29. maja u 17h, i u repriznim terminima u sredu 1. juna u 13h i u petak 3. juna u 23 h.
