Antistres Vodič Choose your #luckymessage for your #luckyday
Postoje knjige iz kojih možemo mnogo naučiti, knjige koje nas zabavljaju, bude emocije, pokreću na promene. Knjige koje gutamo u cugu, one koje čitamo polako, zastajući da promislimo.
A postoje i one retke knjige od kojih dobijamo sve to. Knjige koje nas kao zemljotres protresu iz korena. Posle kojih se osećamo kao ponovo rođeni.
Jedna od njih, a verovatno jedina napisana na taj način na ovim našim prostorima je knjiga „Besani“, prvi put objavljena 2016. godine. Knjiga koja je do autorke ovog teksta stigla u pravom trenutku, uz prethodne višemesečne preporuke ljudi u okruženju, kao što su: nikada do sada nisam tako nešto čitala; potpuno me pomerila, neverovatna je; to moraš da pročitaš, kao da mi je prozor bio zamućen i odjednom pogled kroz njega postao kristalno bistar.
Ko ju napisao? Jedan Beograđanin. Zove se Goran Stojičić. Oduvek piše, ali ne knjige. Ovo mu je prva. Svakom ko je pročita, bude žao što je do sada napisao samo nju.
Jer se između redova na svakoj stranici čita koliko je raskošan talenat autora ne samo za pisanje već i za posmatranje života i oslikavanje svega što se može videti i osetiti rečima.
Knjigu čini 35 priča. I prvi put pred nama je multimedijalno izdanje. Šta to znači? Na početku svake čeka vas kod, koji kada isčitate mobilnim telefonom dobijate link za muzičku numeru. I šta s tim? Pa, kako je ona izbor autora knjige kao muzička podloga za određenu priču, možete je slušati dok čitate i tako i čulom sluha dublje doživeti napisano.
A možete slušati i neku svoju muziku, ili knjigu jednostavno čitati u tišini. Niz reči pred vama svakako će probuditi sva vaša čula. Kao film koji gledate, zapravo, u kojem i igrate.
Jer, svaka situacija i prostor su opisani detaljno a opet ne komplikovano, taman zapažajući detalje na toliko realan a opet neobičan način. Sve to je posledica pomenutog talenta autora.
Kako nas protresa knjiga? Toliko da se mnogi dok je čitaju isplaču kao kiša?
Tako što nas bez ustezanja suoči sa – životom. U nekim pričama, kada stignete do kraja, kao da vam neko poslednjom rečenicom izmakne tepih na kojem stojite i vi tresnete na pod svom snagom.
Nije bolno. Otrežnjujuće je. Pročišćava. Sve. I vidike, i dušu, i emocije. Kao da vam je čarobnim štapićem zvanim čitanje neko sredio sam krš u ormanu, tj glavi.
U svakoj priči baš svako će se pronaći makar delićem, a posle nekih ćete se osvrtati uz osećaj da je autor baš vas posmatrao i opisao ono što postoji ali niste primećivali.
Šta su teme priča? Razni oblici ljubavi. Čudo života u kojem slučajnosti ne postoje. Niz pogrešaka koje sasvim nesvesno pravimo. Sreća koja zaista postoji ili nam se to samo čini. Ljudi. Mi kao ti i kao ja, nemoćni i svemoćni, isti a ipak tako različiti.
Svaka je istovremeno i realna i neverovatna. Naša stvarnost i san. I svaka svaku ćeliju pomera.
Čitajući knjigu, zastajemo nemi pred savršenim skladom reči, često onih koje se za opise takvih situacija, mesta i pojava nikada ranije nisu koristile. Jasno je da je Goran Stojičić osoba koja ume da vidi i oseti ono pored čega prolazimo i ne primećujemo. Uočljiv je talenat Gorana Stojičića i za pisanje, kakav ima, svidelo se to nekome ili ne, mali broj ljudi kod nas.
Lepota ove knjige koja nam je donela toliko novog u svetu izdavaštva i umetnosti uopšte, verovatno se delom krije i u tome što je jednostavno isplovila iz duše autora, a to što i mi možemo da uživamo u njoj deluje više kao nenamerna posledica njegove emotivnosti i kreativnosti.
Knjiga „Besani“ resetuje, prizemljuje, ruši sve kockice u našoj svakodnevici i u sekundi ih slaže u neki novi, savršeno nesavršeni sklad – života koji je ovde, jedini i takav kakav je, lep i čudan, naš.
Knjiga za koju su mnogi rekli: To je to. I koju će teško skoro neka nadmašiti, osim ako nas Goran Stojičić ne iznenadi ponovo. A kako on piše zato što u tome uživa i kada oseti da je trenutak, nema planova samo nadanje da će to uraditi.
