Anđela Zebić
STVARANJE DONOSI RADOST I MIR

Još u detinjstvu je obožavala da nešto pravi, a kada je shvatila koliko joj to donosi radost, krenula je u magični svet ljudi koji stvaraju maštom i rukama. Svima koji žele da se bave nečim kreativnim poručuje da probaju bez straha od neuspeha

Oduvek je volela razne oblike umetnosti, smirivalo bi je i odmaralo kad bi crtala, oblikovala, seckala, lepila…
– To sam radila i na kraju napornog dana, posle šest časova u školi i jutarnjeg treninga plivanja od pola 7 ujutru, uoči pismenih zadataka, kad je vreme bilo tmurno i hladno, kad god bih imala potrebu da sebe obradujem nečim što sam sama napravila – kaže Anđela Zebić, studentkinja prve godine na Filološkom fakultetu, sportistkinja i vrlo kreativna uskoro 19-godišnja Beograđanka.

Kako je sve počelo: Mama je sestru i mene kad smo bile male često zabavljala dajući nam boje, makaze, lepak. Sećam se da smo jedne godine skupljale šišarke i bojile ih temperama, a zatim njima ukrašavale jelku. Često smo od testa pravile figurice, seckale krpice i od njih stvarale srca, jastučice za igle, plele ih u narukvice. Kažu da sam talentovana za umetnost. To ne znam, znam da zaista uživam u stvaranju.

Dekupaž mi je najbliži: Kod nas danas ima mnogo kurseva i seminara na kojima svako, bio talentovan ili ne, može savladati neku veštinu. Tokom detinjstva sam na takmičenjima dobijala razne nagrade za crteže. Kao učenica Pete gimnazije prošla sam brojne kurseve, i danas to znanje koristim u izradi maski, nakita, predmeta od opla paste, za ukrašavanje torti, a ono što mi je najbliže je dekupaž koji radim na svemu što mi se učini zgodnim za ukrašavanje. A toliko toga još želim da naučim.

Čuvam u sebi malu Anđelu: Danas nije dovoljno steći samo akademsko zvanje, mnogo je važnije zadržati dete u sebi. A ja onu malu Anđelu u sebi čuvam. Vraćam joj mir i radost zabavljajći se u igri sa bojama i predmetima, svaki moj rad je drugačiji od prethodnog i svaki ima svoju priču. Od svega oko nas možemo napraviti nešto drugo. Vuna, igla, konac…glina, plastelin, testo…staklo, drvo, kamen…sve mogu da upotrebim i napravim neki ukras ili predmet. I kada sam najumornija i napeta, stvaranje me umiruje i daje novu snagu.

Osećaj je sjajan: Obrazovanje mi je na prvom mestu, ali hobi je za sada nešto što mi može doneti džeparac. Dugo ga nisam tako posmatrala, a onda su mi drugi skrenuli pažnju na to da moji radovi imaju vrednost. Ovo je moj prvi korak u taj magični svet ljudi koji stvaraju maštom i rukama. Moje radove možete pogledati na Facebook stranici Kreativni unikati. Činije i kutije u dekupažu koja sam radila krase domove divnih ljudi. I osećaj je sjajan!

Poruka svim kreativcima: Ako želite da se bavite nečim kreativnim, probajte bez straha od neuspeha. Najviše dobra donosi nam ono što sami osmislimo i napravimo, osećamo se ponosno, srećno, s jedne strane ushićeno, sa druge opušteno, daje nam samopouzdanje, razvija razmišljanje i kreativnost, pomaže da u mislima odlutamo u neke druge, vesele dimenzije. Našla sam svoju antistres tehniku: pustim mašti na volju i zabavim ruke u izradi i misli u osmišljavanju. Posle ovakvog rada, sve drugo ide lakše i brže. Zato je moja odluka, za sada, da se dugo zadržim u svetu onih koji stvaraju ono što se drugima dopada.