7 koraka ka slobodi Od pušača do nepušača

7 koraka ka slobodi
Od pušača do nepušača

Štetnost pušenja na organizam pušača se ogleda u postojanju preko 6.000 štetnih, iritativnih i toksičnih materija koje se nalaze u duvanskom dimu. Upravo je on glavni krivac za bolesti izazvane pušenjem.

Kako ističe dr Aleksandra Ješić, specijalista opšte medicine, veoma često se štetnosti nastale pušenjem dovode u vezu sa efektima nikotina. Nikotin generiše zavisnost i jeste razlog zbog koga se pušači vraćaju cigaretama, međutim nije primarni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem. Sagorevanjem duvana oslobađaju se mnoge štetne i potencijalno štetne materije koje su osim pušaču  jednaka pretnja i pasivnom pušaču.

– Pušenje izaziva hronična inflamatorna oboljenja disajnih puteva, kardiovaskularnog sistema, rano započinjanje aterosklerotičnih oboljenja i niza maligniteta. Pušači i nepušači izloženi duvanskom dimu udišu kancerogene materije koje se oslobađaju sagorevanjem. One se u organizmu metabolišu i u ćelijama dovode do promena na DNK. Mutacije u ćelijama mogu dovesti do razvoja raka tako što remete normalne signale za kontrolu rasta – ističe dr Ješić.

Pušači koji žele da prestanu sa pušenjem mogu da potraže pomoć u Savetovalištu za odvikavaje od pušenja koji se nalaze u primarnim ustanovama Program “Prekini sada – 7 koraka do slobodi” se koristi više od 30 godina i pomogao je milionima ljudi da prestanu da puše. Akcenat je na izgradnji motivacije, jačanju socijalne podrške i razumnom rešavanju problema. Program sadrži sedam neophodnih koraka i svaki korak je podjednako važan da bi postigli glavni cilj, a to je da od pušača postane nepušač. Odvikavanje od pušenja nije događaj, to je proces koji zna dugo da traje. Izmeniti životni stil pušača nije lako, potrebna je čvrsta volja i istrajnost  jer pušenje utiče na brojne aspekte života.

-Pušači koji žele da ostave pušenje moraju biti strpljivi, dovoljno motivisani i istrajni u želji da se reše ove ružne i pre svega štetne navike. Koliko će osoba biti uspešna u prestanku pušenja zavisi i od njene motivacije za prestanak, od stepena zavisnosti kao i od podrške koju dobija dok prolazi kroz rad savetovališta. Ovaj proces zavisi od mnogih faktora i vremenski je individualno prilagodjen svakoj osobi. Najbolja opcija je svakako da se nikada ne počne sa pušenjem. Ukoliko je osoba već postala pušač, najbolje je da što pre prestanu sa ovom navikom.  One koji se neće i pored brojnih pokušaja lako odreći ove navike, treba informisati da na tržištu postoje  manje štetne alternative pušenju. Kroz rezultate naučnih istraživanja koje sam imala priliku da sagledam tokom saradnje sa kompanijom Filip Moris, uverila sam se da postoje proizvodi koji zagrevaju duvan umesto da ga sagorevaju, te predstavljaju manje štetnu alternativu pušenju. Ovi proizvodi  sadrže nikotin i svakako  nisu bez rizika, ali su oslobođeni velikog broja drugih toksičnih materija koje nastaju sagorevanjem cigareta – kaže dr Ješić.

Kada čovek prestane sa pušenjem proces čišćenja organizma je dugotrajan i traje i do deset godina, zavisi od dužine pušačkog staža, broja popušenih cigareta, godina starosti kao i kad se počelo sa ovom lošom navikom kao i od stepena otpornosti organizma.

Photo: Unsplash, privatna arhiva

Antistres misao