Pričamo o tome kako mnogi svaku vrstu pisanja smatraju stresnom. Zoran se kad piše oseća dijametralno suprotno.
– Pisanje ovakvih knjiga meni je najjača antistresna terapija. Novinarstvo uvek ima neku formu. Kada iz toga izađe da bi pisao knjigu, rečenica može da putuje drugačije i slobodno. Uživao sam, nisam dao da me ništa ometa. Došao bih s posla i nastavljao da pišem tokom noći. U jutarnjim satima kada bih spustio glavu na jastuk mogao sam da kažem: „Hej, ovo je bio pun dan i imao je smisla“.
Kad ljubav postane više od hobija. Zoran je zvanično i – turistički vodič. To što je kao novinar i književnik pisao o Beogradu, i način na koji je to radio privuklo je pažnju onih koji se bave turizmom. Kada su predstavnici jedne turističke agencije 2012. godine izrazili želju da prave ture o podzemnom gradu, u Turističkoj organizaciji Beograda su se njega setili.
– Prihvatio sam i tako je počelo jedno izuzetno druženje s ljudima po Beogradu. Na te ture koje se odigravaju svake nedelje, dolaze po pravilu lepo raspoloženi ljudi koji nešto hoće da čuju ili da ispričaju. Čovek dođe umoran ili neraspoložen, vidi trideset pari nekih nasmejanih očiju i odmah mu se vrati energija. Ovako mator išao sam da polažem za licencu turističkog vodiča onako kako red nalaže, kaže Zoran.
Ćutanje rađa lepe misli. Nema puno slobodnog vremena, ali ga promišljeno koristi. Kaže da ljudi greše kada i ono malo sati bez obaveza koriste histerično.
– Ne znaju šta će s njim, u konstantnom su stresu i kada imaju slobodan vikend cupkaju u mestu ne znajući šta će od sebe. Ja sebi priređujem duga pešačenja, isključujem mobilni i posle dva sata kada dođem kući vidim da su mi misli drugačije, drugačije se osećam. Supruga i ja volimo da odemo na bazen, u neku banju kada imamo neki dinar kod sebe. Ponekad volimo i samo da ćutimo, ona to srećom zna, a trebalo bi svako da nauči. Jer, iz perioda ćutanja se rađaju lepe misli.
Zoran očigledno zna kako da izbegava stres, iako je novinar i publicista, a time u grupi visoko-rizičnih.
– Moj savet je da budete što više u kontaktu sa sobom, i iskreno, što manje gledate televiziju. Svaki put kada uzmem daljinski u ruke, teram sebe da napravim analizu šta ja to u stvari vidim. Neko se ozbiljno i podlo igra sa nama. Imamo razne akcije, recimo o sprečavanju nasilja u porodici, brinemo kao o mlađima, a onda propagiramo upravo suprotno putem svih TV kanala. Emitujemo filmove pune nasilja i bizarnosti. Tako sami sebi skačemo u stomak.
Koliko je naporno biti i novinar i književnik i voditi turiste po Beogradu i raditi još mnogo stvari o kojima nismo stigli da pričamo?
– Sve što sam planirao nije se ostvarilo baš kako sam mislio, ali se desilo na način da ipak jesam zadovoljan, kaže Zoran.
