Vesela domaćica
Svako ima svoje mesto odakle su krenuli strahovi

Dobar dan 🙂
Da vam šapnem…

Jednog sasvim običnog popodneva, jedne sasvim obične sedmice pojavila se ispred mene. Malena, kovrdžava, uplakana i uplašena sedela je na stolici naninog stana… sedela je i čekala. Čekala zadnji zagrljaj i pozdrav. Čekala je tatu i mamu koji će je povesti zajedno sa sestrom u novi grad. Preseljavala se iz jednog grada u drugi i odlazila iz jedne tadašnje republike u drugu, tamo negde kako su joj rekli gde će biti lepše i bolje. I verovala je ona tati i mami jer oni nikad lagali nisu. Pored malene suznih okica pojavio mi se tog popodneva i natovareni kamiončić pun imetka jedne porodice, parkiran u sokaku ispred vrata naše nove iznajmljene tuđe „kuće“.

Da… vesele moje/i, sasvim iznenada mi se javilo sećanje na koje sam bila i zaboravila. Setila sam se sebe sa pet godina. Došlo mi je moje unutrašnje dete. Moja mala uplašena „JA“ da me podseti i šapne odakle su nastali strahovi od napuštanja, tuga zbog rastanaka i nezadovoljstvo zbog promena. Zaista sam za nju bila zaboravila.

Dugo, veoma dugo je bila ostavljena, zaboravljena, usamljena i napuštena. I ko zna dokle bi ona bila još tako sama da u moj život nisu ušli ljudi koji su me naveli da se okrenem sebi. Da je došla ranije pre par godina ne bih je tako mogla utešiti, zagrliti i ohrabriti kao sada jer sam tada i sama vodila njene borbe neznajući njihovo poreklo.

Toj mojoj malenoj su rekli da ne plače. Viđaće ona svoju nanu koja će dolaziti ali nisu rekli da taj zagrljaj i poljubac i drhtavo mahanje rukom toliko boli. Nisu mi rekli da će u tišini i mraku noći zvuk zatvorenih vrata odzvanjati toliko dugo. Rekli su da su tamo jako fina i dobra deca s kojom ću se igrati, a nisu rekli da ta deca na takozvane „bosančice“ gledaju podrugljivo i podozrivo kao da imaju bar tri uha ili oka na glavi. Nisu rekli jer verovatno ni oni nisu znali da za igranje žmurke i kocke ima ih, dobrih desetak godina, baš tačan broj da „bosančice“ moraju da sačekaju drugi krug za koji često i nije bilo potrebe. Dosta toga su rekli još a dosta i nisu, jer nisu znali. A znali su da zagrle i obrišu iskrene potekle suze zbog propuštenih prilika u kojima bi im pokazala i dokazala da i ja znam i da za žmurku nije bitan broj. Znali su mama i tata okrpiti dobro te novonastale rupe u malenoj iskrenoj duši, ali na žalost nisu imali moć da ih obrišu čarobnim štapićem, jer tu moć niko nema i nemam je ni ja sada kada sam majka. Te moje okrpljene, iako potisnute rupe provlačile su se kasnije i kroz život i dobijale još drugarica. Taj tada stečeni manjak samopouzdanja i strah od ostavljanja kasnije se provlačio i kroz prva ljubavna iskustva, nova poznanstva, prerastajući u jedno nezdravo stanje dokazivanja drugima i brige šta će oni reći – više nego brige za sopstveni osećaj u svojoj koži. Naravno sada znam da se to odvijalo nesvesno kod svih nas. Svi su radili najbolje što su znali, pa i ja.

Zato dođi… dođi moja mala da te zagrlim, poljubim i utešim! Dobra si! Lepa si! Znaš i ti sve! Ne plaši se! Ljudi dođu i prođu a rastanci su neminovni kad za njih dođe vreme. Život ne prestaje tad! On te voli i čuva i neminovno teče. Dođi baš takva divna kakva jesi… svi greše, neka si i ti. Ne boj se! Ne stidi se! Ne tuguj! Uvek je bilo i biće – ko treba ostaće, ko ne treba otići će… nije tvoja krivica. Razmisli malo jer svi su tu sa nekom misijom kao što si u nečijem životu i ti. Raširi ruke, voli i raduj se! Pevaj i smej se! Došla si. Našla si me kao i ja tebe i ne ljuti se što me nije bilo pre. Parala sam zakrpe i šila nove haljine da zablistamo zajedno kao nikada pre.

Dragi moji, jeste li vi našli „malene“ vaše, ili vas još uvek negde čekaju?

Pišite na veseladomacica1111, sigurna sam da svi imamo neka iskustva iz ranog detinjstva koja kasnije veoma utiču na nas. Javite se i potražite vaše male jer veoma je važno da se sretnete.

Moja mala kovrdžava i ja odosmo sad da spremimo burek s mesom. Od moje nane niko nije bolje umeo da ga napravi!

BUREK SA MESOM

Potrebno je 750 g kora za pitu, 500 g mlevenog mesa, dve glavice crnog luka, 5 jaja, velika šolja kisele vode i ½ te iste šolje ulja. Za zalivanje je potrebno 2 jajeta i 1/2l mleka.

Prvo se izdinsta luk u koji se doda mleveno meso. Po želji se posoli i pobiberi. Kad je to gotovo ređa se ta smesa na svaku drugu koru dok se sve ne potroši. Tako poređano stavi se u zagrejanu rernu da se peče. Vreme i temperatura rerne je proizvoljna po vašem dosadašnjem iskustvu sa pečenjem. Na pola pečenja burek zaliti sa umućena dva jajeta sa mlekom. Prijatno i uživajte!