Kako da postignete unutrašnji mir
UMEĆE MIROVANJA
Jedna od stvari koju naučite dok putujete je da nigde ne može da vam bude lepo ako niste opušteni. Ako ste generalno nezadovoljni, nećete uživati čak ni na najčarobnijem mestu na planeti
Putopisac Piko Ijer (Pico Iyer) koji od svoje 16. godine zarađuje za život pišući o egzotičnim destinacijama koje obilazi, nedavno je objavio knjigu The Art of stillness (Umeće mirovanja) u kojoj savetuje da ništa nije toliko važno kao postizanje unutrašnjeg mira i tišine.
Ostati u mestu. Kao strastveni putnik Piko Ijer je obišao veći deo planete, upoznao različite kulture i običaje, doživeo ono što većina nas nikada neće, a opet smatra da je najvažniju stvar naučio kada je shvatio da ne treba ići nigde! Kako on kaže, najbolji način da naučimo da cenimo svet oko sebe nije da putujemo i da se krećemo, već naprotiv, da ne idemo nikud i da naučimo da mirujemo. U našim sve ubrzanijim životima prepoznao je da je mirovanje ne samo potrebno već i neophodno. To je ujedno najbolji način da pretresemo svoja pređašnja iskustva, da vidimo gde smo i ka čemu želimo da se krećemo. Na njegovo veliko iznanađenje otkrio je da ne ići nikud može da bude podjednako uzbudljivo kao put na Tibet ili Kubu.
Oslušnite tišinu. Da ne razumete pogrešno, suština nije u tome da budemo statični i ne radimo ništa, već da naučimo da na dnevnom, nedeljnom i godišnjem nivou odvojimo vreme da uronimo dublje u sebe, da oslušnemo tišinu i osetimo potpuni mir. Takvo stanje ne samo da će nas relaksirati, već će nam pomoći da otkrijemo šta nas najviše pokreće i motiviše, da otkrijemo u čemu leži naša najveća sreća i da se preispitamo da li radeći posao koji radimo zapravo samo preživljavamo ili ga istinski živimo.
Nov ugao posmatranja. Nije iskustvo ono što čini naš život, već ono šta sa tim iskustvom činimo, odnosno kako ga iznutra doživljavamo. Recimo da se desi da izgubimo posao. Mnogi će to doživeti kao veliki problem, ali ima i onih koji će takvu situaciju shvatiti kao izazov da krenu iz početka, da nađu posao koji će im više odgovarati ili da ga čak sami kreiraju. Ništa nije ni dobro ni loše samo po sebi. Naše razmišljanje o situaciji će učiniti da nešto doživimo kao fenomenalno ili kao veoma loše.
Kao na velikom platnu. Zamislite da se vaš život i život vaših bližnjih odvija pred vašim očima, kao na velikom ekranu. Vi ste izvan te slike, posmatrate je stojeći ispred. Onda zamislite da se odmičete malo unazad, pa još unazad, onoliko koliko je potrebno da vidite širu sliku i postanete svesni distance u odnosu na nju. Zatim se umirite, ne žureći nikuda.
Nosite mir u svojoj duši. U svetu kakav je danas, u kom je sve ubrzano, ništa nije važnije nego da usporimo. U svetu u kom je toliko spoljnih faktora koji nam odvlače pažnju, ništa nije značajnije nego da se fokusiramo i u svetu koji je u stalnom pokretu, nema ničeg lepšeg nego da ostanemo u mestu, u miru sa samim sobom. Gde god da idete jedino sto treba da ponesete je mir u svojoj duši.
Promenite pogled na stvari. Veliki deo našeg života je zapravo ono što imamo u glavi. Naša razmišljanja, sećanja, maštanja, interpretacije ili spekulacije nemaju uvek veze sa onime što se oko nas stvarno događa. Najbolje mesto od kog treba da počnemo ako želimo da promenimo svoj život je da promenimo svoj pogled na stvari. Konkretno: da nešto što nam možda izgleda nepovoljno, pretvorimo u svoju šansu. To je prvi korak.
