Kolumna ANTITABLOIDNO
Društvena mreža kao ČESTITAR

Znam da će mnogi „bacati drvlje i kamenje“ kako nas je, eto, društvena mreža otuđila, kako ne gledamo više u oči jedni druge, i samo čačkamo po svojim telefonima.

Ne mislim da je društvena mreža samo uspela da, na neki način, amortizuje histeriju u kojoj živimo. Da je nama više mora, planina, spa-centara, ne bismo ni mi takoi toliko gledali u to „elektronsko sokoćalo“.
Mada, zaista imam teoriju da su se dogovori mnogo bolje postizali u vremenima kada smo imali samo fiksni telefon, kada nismo bili toliko „dostupni“.

Društvena mreža će i ovog praznika omogućiti da svi svima čestitaju. Ponovo će se kod ljudi pojaviti neka kultura da se poštuju običaji.

Ako je i džabe – preko vibera ili vajbera – značajan je taj napor da se drugom ljudskom biću čestita verski praznik, rođendan, premijera…..I ako se mnogi sprdaju sa preterivanjima kojih svakako, ima u tim čestitkama.
Smatram da je jako bitno da se pokaže da smo ljudi, i da mrdamo. S obzirom na to da nas nije milovala ni istorija, ni geopolitika, uopšte nisam kritičan prema količini selfija kojih ćemo se nagledati na društvenim mrežama narednih dana.

To je uteha za sve „karmičke muke“ koje smo prošli i one koje nas čekaju. I divno mi je što sam video da se ljudi raduju praznicima i blagdanima. Da se ipak pored svega oseća ta praznična atmosfera.
Ja se nekako baš oko Uskrsa setim Vasilije Radojčic i njene intepretacije pesme „Na Uskrs sam se rodila“. Gostovala mi je baš, jednom, u emisiji, i pevala tu pesmu.

Raduje me taj miris praznika i što još uvek postoje neki praznici koji nisu izmišljeni, nego ih slavimo dugo, generacijama unazad, i verujemo u njih. Znate me, tradicionalan sam tip, možda pomalo čak i „demode“.
Ali, u ovim vremenima kada su nam praznici „na mišiće“ ustanovljeni, raduje se i Novoj godini, Božiću, Uskrsu i Prvom maju, a ja, ja znam da je tad „crveno slovo“ u kalendaru, i da ću imati svoj „relax“.

I koliko god me razni cimali svakodnevno, na one obične dane, dešava se lepa stvar: da vas na crveno slovo u kalendaru niko ne dira i da poštuje vašu privatnost, porodičnost i mir.
I ako smo uspeli da održimo krsnu slavu, ali i naše tradicionalne praznike svi u regionu, ako smo počeli da čestitamo jedni drugima preko društvenih mreža, ima nade da će se prevazići i istorijski ćorsokak u kojem smo se našli.

Sve polazi iz kuće. I obrazovanje i vaspitanje i poštovanje lepih običaja.
Sve dok je ljudi dobre volje, u meni ima nade da ono pozitivno može da pobedi ono negativno. I zato, obično, na praznik „gasim“ kompjuter. Isključujem telefon. Poruke primam – retroaktivno.

Uskršnja nedelja je dan kada sam posvećen domu, porodici, svom „relaxu“. Čaša crnog vina i razgovor sa samim sobom. Pa onda dalje… I to je najbliži put do Boga.

Ma kako ga ko definisao. I sve dok je vas koji čitate, komentarišete, pratite… mi imamo zašto i kome da pišemo, imamo kome i čemu da se radujemo…