Kad muškarac kaže – ne
LEPA ŽENA, A ODBIJENA?

Ma jel moguće?! Gledala sam razrogačenih očiju svoju drugaricu kako sama sa sobom u čudu konstatuje: On bre mene neće, a zašto – čovek da ga pita?

Sedimo nas dve na bazenu i kreće priča lagano o tome gde smo bile, šta smo prošle zajedno i u kojim situacijama smo se sve našle u prethodnih 15 godina. I ona me pogleda onako vragolasto i upita: A jel’ se sećaš onog mog PROJEKTA, kom sam sela u krilo – i on ništa?
Joj ćuti, gde se ne sećam, ko da je juče bilo, a ima tome… I tad sam ti rekla da je to bilo vrlo smelo od tebe.

Jes’ on oženjen i jes’ ona udata u to doba, ali kako iskre ne biraju na koga će da padnu, gledali su se oni bogami jedno pola godine. Onako očijukali, da bi ona žena preduzimljiva, kakva je već, pukla jedan dan i priupitala ga: Je li kad ćeš ti mene da vodiš na neku kafu?
Sad mi znamo, nit je kafa – kafa, niti treba da se vode, nego se to tako kaže. Pođeš na kafu, pa dokle stigneš.

Prethodno mu je jelte sela u krilo, ničim izazvana, dok mu je postavljala pitanje na koje se on IZBEZUMIO. Ma, čovek se oduzeo. I mrtav hladan joj rekao: Za to što ti hoćeš, ja nisam zainteresovan.
Ubedačila se ona, nije da niije, jer logike nema. Za njom su uzdisali mnogi i pre i za vreme, a bogami i posle braka. Ovaj tad našao da joj preispituje samopouzdanje i pravi se pametan! Ko da ne zna da sve možeš da uradiš ženi, pa i da joj kažeš da je ne voliš, ali ako vidi da je ne želiš – uh, bolje beži. To je direktan atak na ego. A još je gore što su se oni i posle gledali, i bogami strujalo je tu svašta među njima, ali kad čovek neće – ne možeš ga na silu imati.

Gledamo se sad dok izlazimo iz saune, obe umotane u one peškire, izbečene ko dva đavola i konstatujemo kako je to bilo ne hrabro nego – LUDAČKI HRABRO. Ne da mi đavo mira. Moram da pitam: A dobro kako ste uopšte nastavili da komunicirate posle jelte tog fizičkog kontakta?
Smeh se ori spa centrom, a tek će ova moja hrabra: Ma, znaš kako mi bilo svejedno posle, što da neće na slavu da mi dođe pa me sramota, ma idi molim te! Šta kako, lepo. Ja bre treba da se ljutim, ne on. Alo bre, startovala ga ovakva ženska, vidi kakva, još onda sam bila mnooogo mlađa, da me slavi bre pored ikone da me stavi, što se takvo čudo u njegovom životu desilo. Nego znaš šta mi je čudno?
Neee.
– Što on nije hteo da bude sa mnom. Rek’o bi čovek – lepa žena, a odbijena! Gde bre to ima! Taj mi se deo jedino ne sviđa kad se toga setim. Ko da on zna šta je za njega bilo super. Pa ne bi ja tražila da me ženi aman!

E, pa sad ode i ti u filozofiju. Otkud je on znao šta si ti s njim htela? Ja mislim da je on već video kako su svi za vas saznali, kako mora da kleči na kukuruzu, kako se neko tu debelo preračunao, kako se neko tu zaljubio… Slušaj, ako je on stigao do medijske kampanje protiv njega kao oca i muža, džaba to sve. Nema tu leba i bolje što nije bilo. Ne može da bude muškarac muško, ako ga nešto uplaši.

– Ali i posle toliko godina, neverovatno je čega se bre sećaš – kaže.
E moja ti, uvek patiš i žališ što nešto nisi uradio. Nikad zbog onog što si uradio. A jeste luda i dan danas. Ne znam kako joj to polazi za rukom. To, da SAMO TREPNE, zaboravi i pravi se kao da ništa nije bilo.
Kaže – To tako mora. Kad tako pristupiš, brže prođe. I manje boli.