Između jave i sna
SVE NIJANSE LJUBAVI

Pomisliće neko da imam suviše iskustva i mudrosti, a poenta je da su mi glavne lekcije iz emocionalne inteligencije dali ljudi od kojih to nisam tražila. Neki namerno, a neki sasvim slučajno

Ne mislim ni da sam mudra, ni naročito iskusna. Samo pratim situaciju. Bilo onu u kojoj se lično nađem, bilo onu u kojoj se nađe neko moj. Otuda sve moje priče.
I nemojte da mislite da su se u nebranom ljubavnom grožđu našle samo moje prijateljice. Naprotiv. Svega i svačega sam se nagledala i naslušala. Bila svedok raznih čuda i čudesa koja čine ovaj muško ženski svet. I verujte, princip je isti, sve su ostalo nijanse.
Dok u razvijenim zemljama adolescenti uče o emocionalnoj inteligenciji, mi se kroz odrastanje borimo sa demonima koje imamo i stavovima koje smo nasledili. Pa, kad se dobro izudaramo o sve zidove koji nas okružuju, hladne glave stupimo u vezu. Kao, ozbiljnu. Jer, tako treba. A tu tek… bude svega i svačega.

U većini slučajeva muškarac nekako nije u stanju bude… muško. Ono što je podrazumevao patrijarhat, da muškarac ide u lov i bude muško, u današnje vreme ispostavilo se kao teška matematička jednačina. Sa mnogo nepoznatih. Jer znam mnoge muškarce koji nisu u stanju da ubiju ni komarca, a kamoli da svoju junačku snagu iskažu negde, zlu ne trebalo, sa oružjem većim od plastične mlatilice za muve.

Mnogo žena iz mog okruženja mi se žali da danas muškarci ne umeju/neće/nemaju potrebu da se jave. Kada povređuju, ne rade to nimalo viteški. Postupaju bez časti i imalo obraza. Sve je više onih koji ženi razmazuju maskaru, a ne karmin. A onaj zbog koga plačete, uglavnom nije pravi. Onda imamo situaciju da su svi – singl. I to je kao in… Ma dajte, ljudi!

Ima i onih koji budu dobri đaci, završe škole, ali kada dođu do kakve-takve zajednice, pojma nemaju šta im je činiti. Kad smo bili klinci, zvali smo to „pametan za školu, glup za život“. Takvi obično nađu dobru, lepu i uspešnu ženu, ali sa njom kada treba da odu na obično letovanje, nisu u stanju. Jer mnogo je lakše živeti po inerciji i pametovati, nego preduzeti kokretnu akciju. I onda tu obično propate svi. On što ne zna kako, a ona što ne može budali da dokaže da je živeti, u stvari – vrlo lako. Ali dokle god ga ona uči da vozi, a on dečko ne vidi put… teško im je oboma.

Ne kažem da nema žena koje priču o idealnom gospodinu temelje na čistoj fikciji. Koje blago rečeno pojma sa životom nemaju. Po sistemu „one nude pamet i lepotu“ a on neka zasuče rukave, pa neka priušti sve ostalo. Amaterski pristup bez imalo ženske lukavosti. Čak i da je u fundamentu tako, ni po cenu života, ne bi smele to tako jasno i glasno da otkriju. Međutim…

Znam neke koje su otvoreno svoje propale ljubavne investicije ispraćali s muzikom! I uglavnom se borili do kraja. I retko kad ostavljali. Trpeli sve moguće udarce dok đavo zaista nije odneo šalu. I videli da sa nekim ko je nesposoban, nezainteresovan ili jednostavno bezobrazan, ne vredi tikve saditi.
Neke ljubavi su realno uništila – deca. Supružnici su prestali da budu ljubavnici, postali su samo i isključivo roditelji svojoj deci. I strast se tu negde ugasila. Koliko god da su deca kruna ljubavi, neke velike ljubavi padnu upravo na tom testu izdržljivosti.

Ima i onih veza gde seks kao takav ne postoji, ako izuzmemo onaj u zdrav mozak. I zavisno od tipa ličnosti, to traje. Ako se nađu dva ludaka, tu svađe i pomirenja imaju gotovo melodramatičnu notu.

I onda, kako da znaš koja je nijansa ljubavi prava za tebe? Znaš okvirno, ali nikad ne znaš kako će da ispadne. Kao i kad farbaš kosu. Nekada ispadne iz prve, a nekada pravu nijansu moraš da tražiš i više puta. Sve zavisi od strpljenja!
Obično kad digneš ruke i pomisliš da nema šanse… desi se čudo! Toliko ozbiljno čudo, da moraš da se uštineš, da vidiš da li sanjaš.