Drina Pešić
POLJUPCIMA PROTIV STRESA

Ona je balerina u Narodnom pozorištu u Beogradu više od dve decenije, ali je televizijsko novinarstvo takođe njena velika ljubav. Priznaje da u njoj nakon burnog dana ne ostaje ni jedan gram stresa kada je kod kuće poljupcima dočekaju suprug Goran i ćerka Iskra

Od rodnog Sarajeva su je odvojile silom devedesete. Nakon završetka baletske škole „Lujo Davičo“, diplomirala je pedagogiju na Filozofskom fakultetu. Danas se, pored baleta, bavi i televizijskim novinarstvom, trenutno na TV Naša, na kojoj je između ostalog i autor i voditelj emisije „Portret plus“. Njen život je bio pun stresnih situacija, od audicija, borbe za uloge, plivanja u oblastima punim neizvesnosti kao što su balet i novinarstvo, do stvaranja njene male tvrđave – porodice.

Od rođenja u svetu baleta i novinarstva. Drinina mama bila je balerina a tata novinar. Njih dvoje su toliko uživali u svojim poslovima da nije ni primećivala na njima koliko su stresni. To je shvatila kada je krenula maminim stopama, a nakon završetka škole. Ali, uz stresne momente, pozitivne i negativne, rasla je i njena ljubav prema toj umetnosti.
– Vrlo brzo sam shvatila koliko sam zapravo privilegovana što sam dobila tu mogućnost, što sam postala balerina i što živim baš takav život. Pripremanje predstave, rad na ulozi i sreća nakon uspešne premijere, sve je to pomalo stresno, ali motiviše i gura dalje, priča Drina.
Iz ljubavi prema baletu proistekla je i ljubav prema novinarstvu, jer je želela da učini sve što može da balet bude više u medijima. Tako je i nastala njena emisija “Svet baleta” na TV Politici, a zatim se posvetila i ostalim, na žalost zapostavljenim, oblastima umetnosti i kulture, osmišljavajući i radeći televizijske emisije o tim temama. Tako je krenula da živi i radi na dva koloseka, samo na prvi pogled različita.
– Nikada nisam imala problem pred kamerama s obzirom da sam od malena na sceni, pred publikom. Kao balerina sam naučila da nerviranje može samo da mi odmogne u postizanju cilja, što mi je od velike koristi u novinarstvu, koje će, s obzirom da karijera balerine nije duga, jednog trenutka postati moje osnovno zanimanje.

Najstresniji trenutak u životu. Drina se priseća najstresnijeg trenutka u životu kada je sa sedamnaest godina došla u Srbiju iz ratnog Sarajeva.
– Toliko tuge i negativne energije sam tada osetila. Strašno je kad morate da izađete iz svog grada i ostavite sve. Ostavila sam prijatelje, ostavila sam svog psa Lorda kojeg sam mnogo volela jer nije mogao s nama u neizvesnost… u meni se tada sve ugasilo, i danas sa tugom u očima i glasu priča naša sagovornica.

Porodica kao oaza. Suprug Goran radi u Vojnom muzeju, a kako se bave različitim stvarima, kod kuće ne razgovaraju o poslu, svu energiju i dobru i lošu ostavljaju u svojim radnim prostorima. Tempo im diktira malena Iskra, kojoj se oboje najviše posvećuju.
– Nas dvoje volimo da se družimo, imamo dosta prijatelja, volimo da idemo u pozorište, da putujemo i tako punimo baterije. Uveče, ako ostane i jedan gram stresa u meni, u trenu nestaje kada me kod kuće poljupcima dočekaju moj Goran i moja Iskra, iskrena je Drina.

Spremna za izazove. Spremna je da rizikuje, da “ispravlja krive Drine” zarad svog zadovoljstva.
– Čak i kada bi u početku drugačije izgledalo, vrlo brzo bi se pokazalo da je vredelo rizikovati, kaže Drina i podseća na reči Ive Andrića: ” Sve su Drine ovog svijeta krive, nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti, nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo”.
Drina kaže da je prilično nestrpljiva, da uvek želi da sve bude odmah i sad. Iako to smatra svojom manom, svesna je da joj baš to nestrpljenje uz sposobnost da brzo reaguje i nezaustavljivo ide ka cilju pomaže da ostvari sve što želi.

Najbolji savet. Dobila ga je od dobre prijateljice koja vodi neverbalni teatar Mimart: “Prihvati sebe čak i kad nisi u najboljem izdanju i prihvati da ne možes sve da kontrolišeš”.