Dr Tatjana Mrkić Moj aršin, moja sreća

Dr Tatjana Mrkić
Moj aršin, moja sreća

Koristim svaku priliku da pobegnem iz svakodnevice na koji sat il’ dan bar u omiljeni restoran u Beogradu, nekada u Pariz, a najviše u moj Rim… A u Rimu moj omiljeni trg, hotel, restoran, znaju me tamo, lep je to osećaj… Zamislim tako neki daleki grad, predeo koji želim da obiđem, kulturu, običaje, specifičnosti i hranu tog naroda koji čekaju da ih upoznam. Zatim, planiram put. Živim za putovanja, duhovna i ova druga. Sada sve svoje vreme stojim u senci svog deteta da budem tu ako zatreba, a da ne smetam. Na roditeljskom sastanku, pre neki dan, skoro se posvađaše majke gde će deca da slave malu maturu. „Da pitamo njih, šta oni žele?“ – bojažljivo upitah, ipak, njihova je matura. Ne gradi se poštovanje prema roditelju, niti formira sposobno dete tako što će sve roditelj da odluči. Svako veče bar redak pročitam. To je moj svet, MOJ MIR, moja oaza. Da bi bili dobri drugima, prvo treba da budemo dobri sebi. Kao što sam već napisla, ne mislim da je odvojeno vreme za sebe sebičnost. Živim svoj život najbolje što znam, po svojim aršinima i vrednostima, srećna što hodam ovom zemljom.

Ima jedna sjajna tehnika koju koristim kada su moje VREDNOSTI u sukobu. Potrudim se tada da čujem šta mi one za moje dobro poručuju, zamislim jednu vrednost u levoj, a drugu u desnoj ruci, pa popričam sa njima i one između sebe. Mira nemam dok ih ne pomirim, uvek jedna malo popusti pred drugom pa se na kraju razgovora čak i zagrle – vizueliziram. Vidim li da neka od tih vrednosti koja me vodi, pravi zbrku u glavi i šteti mi, zapitam se  da li je moja ili sam je negde usput od roditelja ili u društvu pokupila? To vam je ono: „…zato što to tako treba.“, odmah se  zapitam: “A, ko to kaže, da li mi je korisna i da li me čini srećnom?“. Ako mi ta vrednost nije korisna, naučila sam, da se lepo pozdravimo i ona ode svojim putem.To se zove živeti u skladu sa sobom i svojim vrednostima!