Ana Vrbaški i Marko Dinjaški
Naša tela kao instrumenti

Kada sam se prvi put srela sa tehnikom Telo kao instrument, nisam prestala da se smejem. I ne samo ja. To je bio jedan potpuno antistresni mehanizam koji nije mogao da se zaustavi. Kasnije sam od mojih sagovornika saznala da se na njihovim radionicama ljudi ponašaju baš tako. Usklađivanje pokreta, ritma, muzike i glasa zaista nije jednostavna radnja a upravo to su elementi ove tehnike – Telo kao instrument, naziv koji dvoje umetnika, Ana Vrbaški i Marko Dinjaški, koriste i kao naziv svojih radionica.

– Tehniku Body Percussion donela sam svom mužu “na poklon” iz inostranstva kako ne bi više, kada idemo da radimo, nosio bubnjeve sa sobom. Sada je dovoljno da “ponese” samo sebe. Bez šale, uvek smo radili na sebi kao na izvođačima, rekviziti nam nisu bili primarni, već nam je cilj bio da budemo dovoljni sami sebi, objašnjava Ana.

Svoje umeće par je pokazao i na poslednjem takmičenju “Ja imam talenat”, gde su se predstavili kao multimedijalni umetnici i izazvali veliku pažnju publike. Jedan od nastupa možete da pogledate OVDE.

Između koncerta i predstave. Ana i Marko su život prilagođavali svojoj strasti. Bili su veoma mladi kad su se upoznali na muzičkoj radionici “nove muzike”, projektu čiji je cilj bio okupljanje mladih oko kulturnih projekata. Ana je pevala, Marko svirao bubnjeve, a onda je i ljubav pronašla svoj put. Kasnije su kao umetnički ali i životni partneri zajedno učestvovali i na pozorišnoj radionici što im je koristilo da spoje muziku, pozorište i perkusionizam u novu tehniku.

Za Anu je potreba da se bavi različitim oblicima umetnosti postojala oduvek tako da je plivanje iz jedne u drugu oblast bilo lep izazov. Osnovali su grupu Alisa in WonderBand (Alisa u čudesnom bendu), sa kojom su svirali na različitim mestima ali ih je istovremeno privlačilo i pozorište. Dešavalo se da nekada učestvuju u pozorišnim predstavama samo kao muzičari a nekada i kao deo celokupnog performansa. Tako su se približavali ovome što danas rade.