Guram se sa prijateljicom na ivici optimizma i pesimizma. To otprilike izgleda ovako: šetamo ulicom u nameri da svratimo na kafu i kupimo neke sitnice praveći jedna drugoj društvo, ona vidi svaku rupu na pločniku, smeta joj buka koju prave ulični svirači u Knezu, nerviraju je dečje pesme u prodavnici…
Da sam seckala na kriške i merila u kilogramima, kako sam došla do osećaja „lepo mi je“ koji iznutra sad već poprilično jasno osećam, pa, boga mi, bilo bi tu svačega. I ukusnog i bljutavog, i „nikad više probati neću“, uz ozbiljnu gramažu „uh“, „lepo je“, „taško je“, „lako je“….
Pitam se zbog čega smo poverovali da moramo biti jaki po svaku cenu i izbegavati da potražimo pomoć, čak u onim momentima kada nam je stvarno teško i ne vidimo izlaz. Sve češće u neobaveznim razgovorima i sa ženama i sa muškarcima, kada im kažem da se bavim i meditacijom…
Često na svojim predavanjima govorim o značenju i značaju ljubavi prema sebi. Iako nam je rođenjem dato da volimo sebe i nikako drugačije, čini mi se da su nas savremeni način života i vaspitanje pokolebali i da sve više ljubav prema sebi mešamo sa egocentrizmom i učaurenošću u tvrdokornim ličnim…
Pripremam se ovih dana za jedan seminar koji ću održati na temu „Lepo mi je što imam posao koji volim“. Namenjen je pre svega mladim ljudima koji su završili studije i sada su u dilemi kako da nađu i zadrže adekvatan posao. Pitanje je, međutim, mnogo šire od opredeljenja čime…
Kao u pozorištu. Život je jedna pozornica na kojoj neprekidno igramo različite uloge. Ovo je jedna glumačka razmena na sceni, koju često srećemo. Povremeno joj pridajemo ogroman, a često minoran značaj. A dešava se svuda oko nas, posebno u ženskom svetu. Kako ste proveli današnji dan? – Ustala sam rano,…