Šume u Srbiji kao zdravstveni potencijal
KUPANJE U ŠUMSKOM VAZDUHU

U Beogradu se krajem maja održava Međunarodni simpozijum šumske medicine. Koliko je ova nova grana nauke značajna za zdravlje ljudi razgovarali smo sa predsednicom Medikal Spa asocijacije Srbije, Goranom Isailović, jednim od suorganizatora

Boravak u šumi deluje stimulativno na imunološki sistem, kontroliše stres, snižava povišeni arterijski pritisak.
Ovaj efekat na zdravlje je još pre tri i po decenije pokazalo istraživanje japanskih naučnika na 24 različita šumska područja. Tako je nastala nova grana medicine Forest medicine ili Šumska medicina koja se bavi uticajem šumskog okruženja na ljudsko zdravlje.
Pre nepunih deset godina sa istim ciljem formirano je Internacionalno udruženje za istraživanje efekata šume na zdravlje ljudi IUFRO, a 2011. godine INFOM Internacionalna organizacija šumske medicine, koji objedinjuju napore svetskih stručnjaka za maksimalno iskorišćavanje efekata boravka u šumi na zdravlje ljudi i kvalitetan život u holističkom smislu.

U našem regionu je među prvima programe šumske medicine u oblastima zdravstvenog turizma i javnog zdravlja prepoznao tim Medikal SPA Asocijacije Srbije.
– Kupanje u šumskom vazduhu podrazumeva udisanje šumskog vazduha bogatog fitoncidima, aromatičnim molekulima koje proizvodi drveće da bi sebe zaštitilo od bolesti. Oni deluju stimulativno na imunološki sistem ljudi tako da se tokom samo dva sata boravka u šumi i udisanja šumskog vazduha u krvi povećava broj ćelija ubica i njihova aktivnost prema tumorskim ćeijama za 100% i taj se nivo održava sledećih 14 dana.

Da li ovo lekovito svojstvo imaju sve šume?
– Različito drveće proizvodi različite fitoncide ali njihova kombinacija deluje najblagotvornije. Što u šumi ima više različitih vrsta, odnostno što je biološka raznovrsnost veća i blagotvorni efekat šume na zdravlje je veći.

Koja su to najbolja šumska “kupatila” u Srbiji?
– Istakla bih planinu Rudnik u Šumadiji (Selo Jablanica), Zlatibor, Taru, Vrdnik, Frušku Goru, Carsku Baru, Obedsku Baru, Maljen, Gučevo, i u okviru Zelenog prstena Beograda: Arboretum, Avalu i Adu Ciganliju.
Srbija ima šume sa 5+ zvezdica jer je šesta evropska sila po biodiverzitetu iako zauzima svega 2% evropske teritorije. Pod šumom je u Srbiji skoro 30% teritorije. Treba iskoristiti ove komparativne prednosti za inovativni zdravstveni turizam u našim banjama i planinskim turističkim mestima.

Da li isti efekat imaju i parkovi u gradovima?
– Utvrđeno je da i urbani parkovi imaju blagotvoran efekat, ali oko 50% efikasnosti pravih šuma.

Na Međunarodni simpozijum u Beograd dolazi i prof. Amos M. Kliford, šef Američke nacionalne asocijacije za programe šumske medicine i obuku vodiča i medijatora šumske medicine.
– Profesor Kliford (Amos M. Clifford) iz SAD-a će održati uvodno predavanje i jednodnevni trening u Obedskoj bari.
Očekujemo da će tokom kogresa početi program edukacije prvih 25 medijatora šumske medicine u regionu koji će biti osposobljeni da vode programe šumske medicine za potrebe projekata javnog zdravlja i zdravstvenog TURIZMA.

Šta će simpozijum doneti ljudima koji žele da se bave ovom novom vrstom terapije?
– Nezaposleni lekari, turizmolozi, studenti fizičke kulture, studenti šumarstva, biolozi i svi ljubitelji prirode koji žele novi izazov mogu naći sebe u PROFESIJI medijatora programa šumske medicine ili terapeuta programa šumske medicine sa nacionalnim ili internacionalnim sertifikatom.
Pri tome je šuma ta koja deluje pozitivno na zdravlja a medijator ili terapeut samo pomažu da prepoznamo šta sve šuma može da nam ponudi.
Umesto brzog hodanja ili trčanja kroz šumu, planinarenja – kupanje u šumskom vazduhu nudi uranjanje u carstvo čula i povezivanje sa prirodom tako da mi postajemo deo nje i ona deo nas.
Međunarodni simpozijum šumske medicine SHINRIN-YOKU održaće se 24. i 25. maja u Beogradu.