Najveća atrakcija prestonice Evropske unije
DISKO KUGLE NAD BRISELOM

Atomium, monumentalni simbol prestonice Evropske unije čije sfere dočaravaju kretanje atoma po molekulima gvožđa, izgrađen je još 1958. godine za Svetsku izložbu, a njegovi tvorci veruju da će i u budućnosti delovati futuristički

Na premijerne, blago rečeno sive, utiske o Briselu verovatno je najviše uticao temperaturni šok koji sam doživela kada sam sa atinskih 25 stepeni u roku od isto toliko sati stigla gotovo do nule na Celzijusovoj skali, koja me je tog kasnomartovskog jutra dočekala u glavnom gradu Belgije. Oštrina hladnog vazduha najavljivala je sneg, ali on me je (na njegovu sreću) poštedeo tokom nekoliko dana boravka u prestonici Evropske unije. Na putu od aerodroma do centra mrzovoljna industrijska zona smenjivala se sa zgradama previše tamnih fasada, i nisam bila baš nimalo impresionirana dok nisam stigla do čuvenog glavnog trga. Staro jezgro Brisela je zaista fascinantno, kao i sve one čokoladne umetničke galerije kojih ima na svakom koraku i u svakoj ulici. Kako je vreme odmicalo, metropola me je sve više oduševljavala arhitektonskom i kulturnom raznolikošću. No, o tome ćemo drugom prilikom, jer materijala ima dovoljno za nekoliko priča. Rešila sam da prva bude posvećena briselskom Ajfelovom tornju, najvećoj atrakciji pored Velikog trga, manekena Pisa i, naravno, Žan-Klod van Dama. Reč je o jednoj interesantnoj građevini koju često gledamo kao pozadinu političkih izveštaja iz srca Evrope.

Simbol snage. Atomium, 102 metra visoka struktura od nerđajućeg čelika i aluminijuma koja nadvisuje prostor iznad parka Leken, napravljena je za Svetsku izložbu 1958. godine. Sovjetski savez tada je ponosno predstavio svog Sputnjika, Amerika je u Evropu donela koka-kolu i televizor u boji, a domaćin, Belgija, svetu je poklonila jedinstveni simbol snage i stabilnosti, koji je oslikavao vreme optimizma i razvoja. Međutim, apsolutna senzacija Expo‘58 postao je džinovski eksponat koji predstavlja devet atoma molekula kristala gvožđa, uveličanog 165 milijardi puta. Spoljašnji izgled dizajnirao je Andre Voterkejn, inženjer i reprezentativac Belgije u hokeju, dok mu je prilikom kreiranja enterijera pomagao Žan Polak. Izgrađen je u roku od 18 meseci i završen samo sat vremena pre zvaničnog otvaranja svetskog sajma. Neverovatan podatak, ako se uzme u obzir vreme kada se sve dešavalo. Iako je podignut kao privremena struktura za potrebe svojevrsne manifestacije ljudskih dostignuća i arhitektonskih čudesa, Atomijum nikad nije rasklopljen, što se pokazalo kao više nego mudra odluka gradskih otaca.

Devet srebrnih kugli. Devet srebrnih kugli su još tokom izložbe postale nova znamenitost belgijske prestonice, i vrlo brzo dostigle popularnost najstarijeg briselskog građanina, maleckog Pisa. Blistave lopte prečnika 20 metara vidljive su iz svih delova grada i, kad se posmatraju iz daljine, čini se da lebde u bestežinskom stanju. Za njihov sjaj zaslužna je dva milimetra tanka, elektrolitski obrađena aluminijumska kora. A kad se spusti noć, odsjaji ulične rasvete i farova oblače sfere u prave disko kugle ili u, što bi rekao Džeri Li Luis, velike vatrene lopte koje kao da kruže jedna oko druge u naizgled praznom prostoru. Iako je stvoren pre više od pola veka, Atomium i danas spada među moderne građevine koje bi i u budućnosti delovale futuristički.

Zanimljiv unutrašnji život. Impozantna konstrukcija od koje zastaje dah i koja je opravdano ušla u najuži izbor za sedam novih svetskih čuda ima i zanimljiv unutrašnji život. Ogromne kugle su klimatizovane i spojene cevima širokim tri metra, kroz koje se može proći uskim i prilično strmim pokretnim stepeništem, dugim 34 metra. Pet lopti je otvoreno za javnost, a u baznoj se nalazi galerija sa stalnom postavkom koja prikazuje dobronamerno korišćenje atomske energije. Do najviše sfere vozi lift brzinom od pet metara u sekundi. U njoj je smešten fini restoran iz kojeg se pruža veličanstven pogled na grad. Pošto sam imala prilike da se provozam do vrha, sa sve jakim vetrom koji je osetno klackao strukturu, upozoravam one koji zaziru od visine i tesnih prostora da bi atomska avantura mogla da im bude neprijatna.

Brisel na dlanu. Renoviranje Atomiuma počelo je 2004, i naredne dve godine bio je zatvoren za posete. Građevina je dobila potporne stubove kako bi odolela snažnijim naletima vetra, a zamenjeni su i izbledeli listovi aluminijuma sa sfera. Kako bi se prikupila sredstva za izvođenje radova, stari aluminijum se prodavao kao suvenir. Tako je, na primer, jedan trouglasti deo dug dva metra prodat za hiljadu evra. Atomium je otvoren svakog dana, a obilazak traje otprilike 45 minuta. Pored izložbi, u njemu se organizuju razni važni događaji i gala večeri, na kojima se, naravno sa najviše kupole, servira i Brisel na dlanu, a dobro se vidi i zvezdano nebo kada je noć vedra. U kuglama postoji još niz atrakcija, poput igraonice za decu ili ponude za posetioce sa viškom adrenalina, koji nemaju problema sa visinom. Tako se jedna od opcija silaska sa najviše sfere zove – Put smrti. Zakačeni pojasom za sajlu, možete se sa spoljne strane ovog remek dela arhitekture spustiti do tla.

Mini Evropa. A u podnožju aluminijumskog simbola Brisela nalazi se park Mini Evropa, otvoren 1989. godine, u kome se mogu videti makete poznatih građevina Starog kontinenta. U njemu je raspoređeno preko 350 znamenitosti, 25 puta manjih u odnosu na stvarnu veličinu. Tu su minijaturna Ajfelova kula, Krivi toranj iz Pize, Vezuv, Akropolj, Big Ben, Trijumfalna kapija…
Atomium je pravi raj za fotografe, pogotovo kad padne noć i kad svetlosna igra iznad parka počne da dočarava kretanje elektrona po orbitama. Međutim, objavljivanje fotografija je zabranjeno. Uprava zdanja zadržava sva prava na slike, čak i na one koje ste vi lično napravili, sopstvenim foto-aparatom, tako da sam za ovu priču morala da tražim posebnu dozvolu.