Kolumna ANTITABLOIDNO
Uran u Ovnu

Kažu astrolozi da je na nebu, tokom poslednja dva meseca, bilo ludilo.

Prvo se desilo pomračenje sunca. Potom je merkur bio retrogradni. Zatim je mars bio u opoziciji u neptunu.
Sjajno su opisivali nebeska dešavanja, ali niko ne može da provali baš tačan razvoj dešavanja. Toliko su te planetarne pojave složene, to čak ni famozni legendarni Mile Dupor nije stigao sve da objasni.

Ono što je vidim je da se prekidaju mnoga prijateljstva, čak i ona koja su trajala decenijama. Da pucaju brakovi koji su izdžavali iskušenja, kako se to kaže, vekovima. Desi se da radite deceniju-dve u jednoj firmi i gazda vam sam, ničim izazvan, baš sada ponudi – sporazumni raskid radnog odnosa.
Kao da više niko ne poštoje ni lojalnost, ni profesionalizam, ni datu reč.

Jednostavno, došlo je neko vreme karmičkog čišćenja, svega i definitivno. Najgore je što se sve teške reči izgovaraju uz „krvave oči“ i veliku verbalnu agresiju. To je isti onaj direktan način govora koji se promoviše u medijima i rijaliti programima. Što si bučniji, glasniji, agresivniji, to imaš veću pažnju.
Govor mržnje je postao poželjan i na društvenim mrežama. Kada bi se neki mesindžeri otvorili, u porukama bi se mogli videti svakakvi prostakluci koji su postali deo takve vrste komunikacije.
Pošto je kod nas sve izrežirano po pravilu službe, u javnost obično isplivaju neke golišave slike pevačice kojoj u ocvaloj popularnosti treba malo marketinga i slave.

I nije rešenje da stalno mitingujete na fejsu ili tviteru, ili da samo gledate i lajkujete lepe fotografije na instagramu.
U stvari je jedino rešenje totalno se mentalno isključiti. I truditi se da vas sve to ne dotiče.
Jer ima toliko ljudi koji su slagali, za posao, za platu. A ima i toliko sveta koji se bori za golu egzistenciju. Svako od nas ima toliko drugara koji moraju da trpe bar jednog „energetskog vampira“ ili „mentalnog nasilnika“.
Nešto ne volim kad neko drugome „prepisuje“ lake recepte za njegovu tešku životnu situaciju. Niko ne može da zna kako je u tuđoj koži dok to ne proveri u svojoj.

Vremena su teška, ljudi su postali takvi da ih više ne možemo prepoznati. Mi, koji smo rođeni šezdeset i neke, pamtimo i bolja vremena kada je postojala solidarnost, drugarstvo… I nećemo lako pristati na ovu imitaciju života koja nam se nameće. Priče i obećanja o avionima, kamionima, silikonima, a u našoj svakodnevnoj realnosti je pitanje da li se ima dovoljno para za „leba“.

Ostati normalan je postalo imperativ. I potrebno je naći odbrambene mehanizme da čovek ne poludi od loših vesti, ljudi, večite krize. Tu ni joga, ni meditacija, ni zen ni pomažu, a rekao bih ni psihijatri ni bensedini.
Bilo bi dobro da pronađete sopstvenu šifru za izbegavanje sveopšte depresije, jer „nema pravog leka apoteka“. Svako mora da nađe svoj anstistres. Nekom je to putovanje, nekom kafa u Rovinju, nekom šoping, nekom muzika.
A nekome zaljubljena luda glava u krizi srednjih godina, uz recitovanje Antića i Dedića.

Nisam rekao kome.