Zorica Salijević NAUČILA SAM DA NIKAD NE KAŽEM – NIKAD

Zorica Salijević
NAUČILA SAM DA NIKAD NE KAŽEM – NIKAD

Originalne ilustracije. Promocija knjige Pobuna devojčica – zbirke pesama za decu, povod je što Zorica dolazi krajem septembra u Beograd.
– U pesmama govorim o trajnim vrednostima: porodici, drugarstvu, tradiciji, ali podsećam i na brigu o životinjama i prirodi, ekologiji. Knjiga je posebna po tome jer su za ilustacije korišćeni crteži dece, uzrasta od 3.5 do 5.5 godina s kojima sam radila kao vaspitač, u jednom privatnom obdaništu u Stokholmu.
A inspiracija?
– Inspiracije dolaze same, ima ih svuda oko mene. Ja nemam svoju decu ali volim decu, i zato najčešće pišem za njih.

slika2_knjiga

Naslovna strana međunarodnog kuvara i knjiga Pobuna devojčica u Gradskoj biblioteci u Stokholmu

Svetlo na kraju tunela. Naša sagovornica pred sobom ima aktivan period jer je već za oktobar zakazana još jedna promocija, međunarodnog kuvara koji smo pomenuli na početku teksta. Ali, ovog puta u Stokholmu, u restoranu “Jakthornet”, čiji je vlasnik čovek iz Srbije, Stamenko Kandić.
Iako je vrsna kuvarica u stvaranju ovog kuvara Zorici su pomogli prijatelji iz škole švedskog jezika.
– Bilo nam je veoma teško da učimo švedski jezik, jer to nije ni malo lak poduhvat. Mnogi su odustajali, a u stranoj zemlji si niko i ništa ako ne znaš jezik. Zbog toga sam predložila projekat “Predstavi svoju zemlju”, tj. lakše učenje jezika uz pomoć muzike i hrane. Svako je donosio CD-ove sa muzikom iz svoje zemlje i spremao slanu i slatku hranu. Tako smo bolje upoznali zemlju iz koje ljudi dolaze (a bilo ih je sa svih strana), i vežbali švedski. Projekat je uvršten u obavezni deo nastave u mojoj školi, a onda i u ostalim školama u Stokholmu. Tada sam obećala da ću jednog dana, kada savladam švedski, napisati kuvar. Tako je nastao Svet na tanjiru. To nije samo gastronomsko putovanje po svetu, ovo je svetlo na kraju tunela koji sam prošla i stigla tamo gde pripadam.

Antistres misao