Žena po PS-u HOĆEŠ – HOĆEŠ, NEĆEŠ – NE MORAŠ!

Žena po PS-u
HOĆEŠ – HOĆEŠ, NEĆEŠ – NE MORAŠ!

Ima neka zavera znate. Protiv žena. Ako je lepa, onda je glupa. Ako je ljubavnica, ne ume da kuva. Ako ume da kuva, onda nije nikakva u krevetu. Sada da li su to stereotipi ili je ljudima lakše kada nekoga umanje, ne znam, ali zavera!

Da se čovek lepo zapita ko je taj što propisuje kakva je žena po PS-u? Društvo, muškarci, one same? Da se razumemo, neko se pali na skuvan ručak. Neko se pali na mrežaste čarape. A neko jednostavno na njen osmeh. Nisam izmislila. Anketirala sam. Konzumente. Muškarce. I svi kažu da je poželjno da bude sve u jedan, ali da osmeh nema cenu. A bogami ni te čarape! Žene koje se predaju kuhinji u braku, vrlo brzo mogu da se oproste od ljubavničkog staža. Da se ne lažemo mnogo.
Ili ona još jača priča – najlepše je prirodno! Ma, kako da ne! Jeste kada ideš po Fruškoj Gori ili Šumadiji pa gledaš prirodu, a ona netaknuta. Pa lepota puca! Kad pričamo o ženama, prvo i osnovno – ne smeju da poveruju u licemerje kojim ih zasipaju. I u roditeljskom domu i u partnerskim odnosima.

Muškarci o toj prirodnosti tupe uglavnom kada treba ženi da vežu ruke i oči za ostatak sveta, a roditelji iz čiste predostrožnosti. A gde je tu žena i ono šta ona želi? Žena ne radi na ljubav, nego na pažnju. Kad dobije pažnju, ona je kupljena. Ako je ta pažnja još iskrena i od srca, žena je kupljena zauvek. Biće mirna ko bubica.

Da se vratimo na ljubavnice i domaćice. Zašto bi jedno isključivalo drugo? Uostalom, žena kad voli, ona i kuva i ugađa. Kad ne voli, nećeš dobiti ni osmeh, a kamoli obično jaje na oko.
Opšte je poznato da one koje vole hedonizam, vole sve što je od života realno – lepo. I dobru hranu i dobar seks i dobru garderobu i lepa mesta. Ako ima ukusa, ona ga ima i za muškarce i hranu.

I lepo je kada su toga svesne. E, tu dolazimo do onoga – one koje znaju šta hoće su najgore! A znate zašto? Zato što je takvim ženama teško prodati rog za sveću. Ili priču da će nešto što nije, postati dobro vremenom. Ili da će se zakrpiti nešto što se razbilo u komadiće. S njma mogu samo oni koji su im intelektualno i seksualno dorasli. One se ne pretvaraju. Hoćeš, hoćeš – nećeš, ne moraš!

I neverovatna stvar, te malobrojne, što znaju šta hoće – i kuvaju i ugađaju i nose mrežaste čarape. Samo ima jedan problem. Retke su, možeš ih imati zauvek, ali traže i mnogo pažnje i mnogo ljubavi. Ali ako ne daj Bože osete da to nije to, pokupe se i odu. Možda ne zapravo, ali u glavi se oproste mnogo pre nego što to kažu naglas.

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao