Vesela domaćica Postanite najbolja verzija sebe – zbog sebe

Vesela domaćica
Postanite najbolja verzija sebe – zbog sebe

vesela

Dobar dan :)
Da vam šapnem…

20.03.2015.

Dan mi je počinjao zvonjavom alarma i mojim nervoznim udaranjem po telefonu da ga isključim. Sa tim isključivanjem bezveznog zvona uključivao se moj unutrašnji monolog.

– Uf… hajde ustaj… da li ću stići? Ma, ako požurim sigurno hoću.

– Deco ustajte! Požuriteee! Zakasnićeteee!

Odlazak u kupatilo i obavljanje jutarnje higijene se svodilo na par minuta jer je ono trebalo deci.

– Vidi opet bačeni peškiri pored korpe za veš. E, stvarno nema smisla. Kako ih ne mrzi da bacaju oko nje, pa samo je potrebno podići poklopac. Rekla sam im to hiljadu puta. Opet nezatvorena kupka, tuba od potrošenog toalet papira i nezatvoren kaladont. Dokle ću ovo da gledam i da trpim?

– Ajte, ajte… vidite li koliko je sati?

Dok njihova trka kreće, ja već isfrustrirana kuvam kafu.

– Da li da odmah stavim meso da se dinsta? Ma ne… posle ću… čekaj da na miru popijem kafu. Opet ova prašina, a juče sam je obrisala. Odakle li samo pada? Juuuu… eno ga… eno ga opet… PAUK. Odakle si se ti stvorio ovde? Ovo je stvarno više nepodnošljivo!

Dok omlatih pauka, obrisah prašinu moja kafa se već ohladila i sručih je kao limunadu sa sve trčećim korakom.

– Sad su baš veliki. Viče ručak ne može da se kuva za dva dana. Nekako ću i skuvati ali šta više, da bar hoće da kažu šta. Jeste li spremni? Ponesi jaknu! Jeste li poneli novac i onaj za ratu za ekskurziju? Daj bre dete zar baš danas moraš u tim patikama kad je mokro napolju? Čekaj… da li sam izvadila ja veš iz mašine, ona je odavno završila?

Trčeći gore, dole, levo, desno poput nekog razjarenog kengura po kući, vreme bi se iskralo prelazeći po svakodnevnim utabanim stazama moje svakodnevnice koja me je gušila i hranila moje unutrašnje nezadovoljstvo.

– Uf… baš sam preterala, zabolela su me kolena… ali vidi bre kako sija. Ne, ne može to tako zogerom kao rukom. Ostane ona fina sitna prašina u ćošku. Ček da se bar očešljam za posao a ruž neka, usput.

20.03.2017.

Zvoni sat i ja se lagano protežem da ga ugasim. Vidi, sija sunce! Danas će baš biti lep dan. Istežem se i protežem bar još desetak minuta. Odlazim na miru u kupatilo ali sa fokusom na dobru dnevnu kremu za ove moje sitne i fine borice, diveći se kako mi miriše najnoviji parfem. Sa osmehom ulazim u dečije sobe, budeći ih uz poljubac i dižući roletne da im jutarnje sunce obasja nevina lica. Da, svako od njih je još zadržao onaj svoj autentični bebeći miris iako su već veliki :). Polako odlazim u kuhinju, stavljm kafu, palim TV i na kompu otvaram moju omiljenu stranicu: „Kako postati najbolja verzija sebe?“ Uz pitanje: „Da li ste poneli sve?“ počinje moje jednosatno uživanje koje više nikome ne dam. Stići ću sve. Ručak skuvati, veš popakovati a ostalo, ako ne danas, mogu sutra. Sve će to mene verno sačekati, a ja se moram lepo obući i našminkati za posao. Sad sam u najlepšim godinama.

Da, dragi moji, velika promena za ove dve godine, pogotovo za mene. Okolnosti se nisu puno promenile ali JA jesam. I dalje po kupatilu rolnice potrošenog toalet papira i statiraju otvorene kupke. Nisu iščezli, niti su moja dečica u žurbi od silnih obaveza postala toliko revnosna, već sam ja promenila pogled na sve to. Tu je i ona fina sitna prašina i poneki pauk ali ih ja više ne gledam avetinjski, okrznem ih pogledom, a sklonim ako me sačekaju, kad mogu. Osvestila sam da te pobacane stvarčice nisu tu da bi me nervirale već da svedoče svakodnevnici jedne meni najvažnije porodice na svetu. Kuća nije izložbeni salon već DOM. Ja nisam i neću da budem isfrustrirana nezadovoljna žrtva drugih, već ponosna i zadovoljna majka i supruga u najboljim godinama, koja savesno i sa ljubavlju obavlja svoje obaveze ali pri tom ne zapostavljajući lična interesovanja. Da veoma želim da sve bude i čisto i skuvano i na svom mesto ali ne više po cenu neoprane kose, nepročitanih meni bitnih članaka i pedantno stavljenog ruža. Priznajem da me ni pre na sve ono niko nije terao. Ja sam jedini odgovorni član koji nije znao bolje, a znate kako ono ide – kad date jedan prst, ubrzo date i celu ruku.

Kako ste vi? Šta radite? Podeliću sa vama i današnji recept ali prvo želim da vas pozovem na druženje i razmenu iskustava u mojoj „kuhinjici“.

Tamo se svašta krčka pa dođite… biće mi zadovoljstvo :)

LOVAČKE ŠNICLE

Potrebno je: 1 kg junećih šnicli, 2 glavice crnog luka, 1 manja b.luka, 1 kašika brašna, so, biber.

Prvo izlupati šnicle čekićem za meso pa ih malo ispržiti sa obe strane. Izvaditi ih u tanjir a u tom ulju prodinstati luk na smanjenoj temperaturi u koji razmutite i kašiku brašna. Naliti potom čašu vode. Kad počne da se kuva postepeno dodavati šniclu po šnicli i poklopljeno sve dinstati dok šnicle ne omekšaju. Posoliti po ukusu i dodati peršunovog lista ako volite. Uz ove šnicle odlično ide kao prilog pire krompir.

Prijatno i dođite da se družimo i uz laganu komšijsku razmenu iskustava, nešto i naučimo, kako bi postali najbolje verzije sebe :)

Antistres misao