Vesela domaćica Podsećanje na sopstveni „zatvor“

Vesela domaćica
Podsećanje na sopstveni „zatvor“

Dobar dan
Da vam šapnem :)

Odveli su ga. U prostoru metar sa metar, sa dve strane ograđeno žicom, a druge dve betonskim zidom od cokla kuće i drvenom ogradom, živelo je četiri meseca štene terijera. Tamno braon, blago kovrdžave dlake, tužnih tamnih očiju. Na bilo čiji glas iz njegove domaćinske kuće ili iz naših susednih dvorišta javljalo se, nejako cvilelo, poskakivalo pokušavajući da nam kaže: „Ja sam tu! I ja postojim!“

Korak napred koji bi napravilo sprečavala je žica, a radost kada mu neko priđe zaustavljao je beton. Taj divni vragolasti terijer bio mi je velika tema prethodnih dana. Ne volim da vidim ni pticu u kavezu. Davno sam naučila i spoznala da spoljašnje okolnosti, ljudi ili događaji kada nas dotaknu unutra ili izazovu reakciju nije njihova već naša tema. Imamo pravo da se složimo ili ne složimo, odobrimo ili ne odobrimo, razumemo ili ne razumemo, prihvatimo ili ne prihvatimo, međutim ako nas unutra to dotakne i žacne burnije, onda je to zaista naša tema i treba videti šta se iza toga krije.

Ja sam shvatila. Divni terijer me je podsećao na vreme sopstvenog „zatvora“. Srce je šaputalo, duša opominjala, a telo htelo, ali je mentalni sklop sopstvenih DOZVOLA formirao žicu i postavljao beton.

Šta su dozvole? Ko nam ih formira a ko daje? Kome smo dozvolili da nam da dozvolu?

Pa dragi veseli/e moji, kako sam skoro pročitala i od srca se nasmejala, dozvole su budalaštine! Ne izdaje ih niko! Niko ih ne postavlja do sami sebi! Sami ih kreiramo!

Zato dozvoli sebi sada, baš danas, da ti dozvola ne treba! Dozvoli sebi da budeš ono ko jesi! Dozvoli sebi da voliš sebe ne misleći da je to sebično! Dozvoli sebi da odrasteš, da praviš sopstvene izbore i donosiš sopstvene odluke. Dozvoli sebi i da patiš, i da se smeješ, i raduješ, i tuguješ! Dozvoli i da te lik u ogledalu nervira i da ti se ne sviđa, ali i dozvoli da to promeniš. Dozvoli sebi i da kažeš „ne“ onda kada si zaista u skladu s tim i kada je protiv tvojih granica, ne plašeći se da ćete odbaciti i reći da nisi fin/a. Dozvoli sebi i da možeš da promeniš smer, a ne da se kriviš što nisi znala. Dozvoli sebi da pomogneš a i da potražiš pomoć jer nisi mogla sama. Dozvoli sebi i da misliš drugačije i da ne želiš kako se od tebe očekuje, bez straha da ćete manje voleti i da nisi dovoljno vredna. Dozvoli sebi da otvoriš srce i čuješ njegov glas jer jedino je to sloboda i sve drugo je laž, a ti to najbolje znaš. I zaista dozvoli sebi da ti više niko ništa ne dozvoljava do samo ti. I ne plaši se! Ako radiš ono što ne želiš samo da bi se dopala, bila vredna u očima drugih, opšte prihvatljiva, polako ali sigurno gradiš svoj kavez i postavljaš zid. Ne njima. Samoj sebi. A kavez guši i doći će vreme kada će žice morati da se slome, kao što znaš.

Zato ne čekaj, već dozvoli sebi odmah sada da budeš ona ko jesi. Ako ti ne ide lako, dođi na staro mesto www.facebook.com/veseladomacica1111 gde ima jedan specijalan kutak www.facebook.com/groups/281895349347513 gde te čekam. Čekam te da vidimo šta te sprečava da dozvoliš i kome i čemu si tu dozvolu dao. U mom slučaju su to bili ograničavajući podsvesni mehanizmi koje sam uspešno otkrila, a i promenila. Oni nisu zauvek nestali. Sada mi služe. Više me ne ograničavaju. Ponekad mi se potkradu, ali ih veoma brzo ulovim i dozvolim da budu tu. Onoliko koliko ja hoću, dok mi odgovara. Dobra vest je –  ako sam to mogla ja da onda možete i vi.

Samo dozvolite!!!

Ps: I da ne zaboravim, veoma važno! Dozvoli sebi da i ti ne budeš ničija dozvola!

S’ ljubavlju… samo vama…

Tekst: Milena Đurić Marović, MFP coach
Praktičar Kvantne Transformacije
Holistički coach LENS
Kundalini Reiki Majstor Učitelj
Foto: privatna arhiva
Antistres misao