Vesela domaćica Nije poraz ne uspeti, već ne pokušati

Vesela domaćica
Nije poraz ne uspeti, već ne pokušati

veselaDobar dan :)
Da vam šapnem…

Divna su ova junska jutra. Skoro svakodnevno svedoče zrenju zametnutih plodova i sramežljivom laganom otvaranju pupoljaka u cvet. Priroda se pokazuje u svoj svojoj veličanstvenosti nesebično nam se nudeći da uživamo u njoj i njenim plodovima. I baš nekako u junu uporedo sa tim plodovima zriju i stasavaju čitave generacije malih i velikih maturanata. Ulice, školska dvorišta i društvene mreže preplave njihove slike i svi su divni, lepi i sjajni i veličanstveni svako na svoj način. Tih dana na velikim životnim prekretnicama dečaci oblače prvi put prava muška odela a devojčice prave svoje prve korake na štiklama. Otrgne se tu i poneka suza rastanka sa drugarima i kod velikih maturanata poslednji susret sa školskom klupom.

Gledajući njih setila sam se svoje mature i svog poslednjeg školskog časa i jednog velikog tadašnjeg pitanja kako i šta dalje. Bilo je to ono nesigurno vreme devedesetih i inflacije kada je većina roditelja radila za platu od desetak tadašnjih maraka koje ako kod uličnih dilera ne kupi odmah posle posla, vrlo lako se pretvore u osam. Bilo je to vreme kada većina nas maturanata nije mogla ili imala dovoljno hrabrosti da sledi svoje snove i pokuša da upiše željeni fakultet. Nekako se lako odustajalo od želja i išlo linijom manjeg otpora tražeći posao u struci a često i van nje kako bi se što pre došlo do neophodnih finansija. Sada znam, a tada nisam znala, da su to samo bila opravdanja i nedostatk vere u sebe, jer ako nešto dovoljno želimo i verujemo u to, moguće je i ceo univerzum se potrudi da nam pomogne i podrži nas. Na nama je i našoj odluci i hrabrosti da je sledimo i uskladimo se sa njom. Tada to očigledno nisam imala i zato nekako svaki jun i nove generacije maturanata doživim poprilično emotivno i sa velikim razumevanjem, znajući šta se dešava u njihovim glavicama.

Zbog svega toga osetila sam neodoljivu potrebu da im se nekako obratim i raširim ruke kilometarskih razmera kako bih ih sve zagrlila i obodrila da hrabro krenu napred. Promene pred kojima se sada nalaze zakoračivši u svet odraslih samo su prva od stepenica koje će prelaziti tokom života. Želim da im poručim da slušaju sebe i svoje srce koje će im najbolje i najlepše šapnuti kojim putem da krenu. Želim da im kažem da se ne plaše da pokušaju. Želim da im šapnem da su podržani i voljeni samo ako se osmele zakoračiti ka svome cilju. Nije isto pokušati i ne pokušati. Smelo pokušati često vodi do uspeha i do otvaranja vrata koje ponekad i ne vidimo ako ne napravimo taj korak napred. Nepokušavanje znači mirenje i odustajanje koje se kasnije pretvara i u kajanje za propuštenom neiskorišćenom prilikom koja često smeta i više podsvesno bocka čak i od neuspeha zbog pokušaja. Zato, dragi moji maturanti, gađajte visoko i gledajte široko i posegnite hrabro ka svojoj zvezdi koja čeka na vas. Dozvolite sebi da osetite njen sjaj! Ne plašite se i pustite korak jer možete sve što želite i hoćete, ako samo verujete u to. Svakakvih ekonomskih prilika uvek je bilo i biće. Ne tražite opravdanja u trenutnim lošim ili dobrim situacijama u zemlji jer vi za druge ne znate, jer ste tu sada. Izazova je uvek bilo i biće a samo na vama je kako ćete se nositi sa njima. Na vama je kako ćete svojim odlukama o svojoj budućnosti i izboru zanimanja kreirati svoj put. Pokažite smelost i hrabrost i neka vam to postane osobina kojom ćete i dalje kreirati svoj put. Nije poraz ne uspeti … poraz je odustati i ne pokušati! Zato raširite ruke i osvajajte vrhove koji čekaju na vas!

Verujte znam i iz iskustva da kajanje zbog neiskorišćene prilike ostavlja veći trag nego i neuspeh pri pokušaju. Kako ste vi moji veseli :)? Imate li vi šta da poručite maturantima i sećate li se svojih matura? Pišite na www.facebook.com/veseladomacica1111, čekam vas.

Danas sam odlučila svesno i hrabro prvi put spremiti jagnjeći but u sosu od zeleni. Lepše ću se osećati i ako ne uspe nego da nikad nisam ni pokušala, a između ostalog na greškama se i uči pa će svakako sledeći put biti bolje :).

JAGNJEĆI BUT U SOSU OD ZELENI

Potrebno je: 1 jagnjeći but, 1 veza zeleni, 1 veća glavica crnog luka, 1 list lovora, 1 kašika senfa, 1 kašičica šećera, 1 limun, 1 kisela jabuka, 3 kašike kisele pavlake, so, biber, malo masti.

Jagnjeći but od mladog jagnjeta oprati, posoliti i staviti u dublji sud, sa dve kašike masti i malo vode da se peče, a tokom pečenja ga često zalivati. Nakon pola sata dodati jednu vezu zeleni iseckanu na kolutove, luk na kockice, jedan list lovora, soli i bibera po ukusu pa sve zajedno kuvati dok meso ne bude mekano, a zatim meso izvaditi a zelen propasirati. Dinstati dve kašike brašna na malo masti, dodati kašičicu šećera i propasiranu zelen i po volji jednu struganu kiselu jabuku. Kad je sos kuvan dodati jednu kašiku senfa, sok od jednog limuna i tri kašike kisele pavlake. But iseći, staviti na oval i preliti sosom. Prijatno!

Antistres misao