Vesela domaćica Mali koraci promena vode ka velikim

Vesela domaćica
Mali koraci promena vode ka velikim

veselaDobar dan :)
Da vam šapnem…

U zadnje vreme, da li zbog mog ličnog fokusa ili zbog trenutnih sopstvenih bitaka koje bijem, previše često u svojoj okolini slušam: ”Jao, kako me boli vrat! Treba da vežbam ali nikako da nađem vremena”, ili “Eeee, baš se dugo nismo videle. Nikako da popijemo kafu i da se ispričamo kao nekad. Uopšte ne razumem kako ovo vreme brzo prolazi.” Bude tu i onoga kako treba da se ide na zakazanu godišnju lekarsku kontrolu od čijeg datuma je već prošla još jedna godina. Moram i da spomenem raznorazne izgovore za početke dijeta i mršavljenja ili odlaska u posete tetki na samrti, a o raspremanju, bacanju nepotrebnih stvari, odlasku kod zubara da i ne govorim. Ipak najfascinantnija izjava koju sam čula  a na koju sam krišom prevrnula očima, onako razumevajući, bila je kako ta moja dotična vesela, mojih godina, ni ove godine nije naučila da pliva jer on, suprug, nije imao strpljenja da je uči. Da. On je kriv. Baš je bezobrazan. Samo on hoće da pliva! Bez veze zaista, a eto.

E pa drage/i moje najlakše je odustati od sebe i svojih želja.

Živimo tu gde živimo i u državi kakvoj živimo. Svakodnevnica nam je takva kakva je i samo smo jedna riba koja pliva u velikom moru. I??? Tako je – kako je. Možda nismo spremni da uradimo velike stvari ali šta se dešava sa onim malim? Ko nas tu sprečava? Kome i čemu dajemo prioritete da potisnemo sebe i svoju svakodnevnicu i učinimo svaki svoj trenutak, dan, pa samim tim i život – posebnim. Koliko puta u životu ste poželeli neke stvari i pre bilo kakvog koraka koji bi vodio ka ispunjenju želje – već ste sami sebe sabotirali. Onako olako u mislima našli razloge i izgovore zašto baš sada nije dobro, ili neka, kasnije je bolje… Ili nema sredstava, vremena ili već čega.

Nekada zaista postoje opravdani razlozi za realizaciju. Međutim, mislim da za one sitnice koje život znače ne treba puno. Dovoljna je volja i želja da ugodimo sebi u bezbroj ugađanja drugima. Ja sam lično pre par godina krenula od običnog jutarnjeg pijenja kafe. Osmelila sam se lično za sebe upotrebiti onu čuvenu specijalnu šoljicu za kafu iz vitrine čuvane samo za specijalne goste. Verujte kafa je bila lepša. Uvela sam u dnevni raspored i divne dugačke samostalne šetnje koje su mi pre bile nezamislive jer je po kući uvek bilo što šta da se završi. Počela sam praktikovati i tridesetominutne kupke u kadi sa penama i morskom solju jer eleminišu stres, umesto brzominutnog tuširanja. Za sve to nije mi trebalo više novca ili već čega. Dovoljna mi je bila odluka da učinim nešto za sebe. Polako, osetivši zadovoljstvo ugađajući sebi, malo po malo postajala sam zadovoljnija osoba i vremenom sam se usuđivala da napravim veće korake u ispunjenju svojih ciljeva. Sada kao pravi ravnopravni član porodice i ja imam hobi, slušam motivacijske vebinare i idem na seminare i radim stvari koje volim. Ne tražim izgovore i opravdanja jer ona samo guše, nagomilavaju se i sigurno ne oslobađaju, a ja to ne želim. Želim vreme za sebe čiji sam ja jedini gospodar jer more obaveza, što privatnih što poslovnih, možemo kvalitetno da ispunimo ne kriveći druge ako smo zadovoljni sobom, ne glumeći žrtvu a ne zapostavljajući sebe.

Kako ste vi? Šta radite? Pišite na www.facebook.com/veseladomacica1111, ja moram da idem da vežbam, osećam bol u leđima, a niko ne može to uraditi umesto mene. Kasnije ću ručati pečenu boraniju koju ja jedina od ukućana volim ;).

PEČENA BORANIJA

Potrebno je: 1 kg mlade boranije, pavlaka ili kiselo mleko, mast, 3-4 čena belog luka, 1 kaščica začina od povrća i so.

Boraniju očistiti, iseći na polovine ako je dugačka i dinstati u dosta masti. Kada je skoro gotova dodati začine i beli luk. Kad je izdinstana, izvaditi iz masti, ocediti i preliti pavlakom ili kiselim mlekom i zapeći u rerni na kratko. Ovo može da se sprei na ulju i bez mlečnih dodataka pa da bude odlično posno jelo. Prijatno!

Antistres misao