Vesela domaćica Kakva vam je kafica – takav vam je stav prema sebi

Vesela domaćica
Kakva vam je kafica – takav vam je stav prema sebi

veselaDobar dan vesele/i moje :)
Da vam šapnem…

Jedva sam čekala da vam ispričam. Imala sam temperaturu. Grip je uhvatio i mene. Sve nas je to iznenadilo. Obično sam ja bila ta koja je nosila šolje čaja, uzbrdo, nizbrdo kroz kuću… međutim sad su ga meni kuvali. Bila sam „dobra“. Ležala sam dole u prizemlju… da ne idu uzbrdo, da se ne muče… Malo se šalim, ali nije baš ni daleko od istine. Mogu vam reći, potrajao je taj grip sedam dana. Na kraju osetih još i zahvalnost što se odmorih i Boga mi ne skuvah čitava tri ručka. Da nije bilo onog bola u mišićima ja bih ovaj grip mogla nazvati i zimovanjem. Sneg pada. Vatrica pucketa. Čita se dobra knjiga, na TV-u film „Siva sova“… a ukućani brižni. Ali kao što se uvek potkrade neko ali… tako i sad. Ja vam dragi moji odsustvovah sedam dana od društvenog života mog mesta. Nije mi baš bilo pravo. Treba to posle sve da se nadoknadi a vreme leti, dan kratak i zima je.

Međutim, kao što u nevolji i biva, pritrčaše meni moje vesele. Zvale su, brinule se, pitale i, naravno, javljale novosti. Hvala im. Prijatelji su tu kad je teško. Zahvaljujući njima ja nekako ostadoh u toku.
E sad, dragi moji, moram sa vama da podelim šta mi se nije svidelo… ali u poverenju.
Kroz sve te priče i novosti mojih drugarica provlačila se jedna nit koja mi je parala uši. Jedna od njih je spomenula: „Slušaj, videla sam Marinu. Popile smo kafu i smorila me je…“
Druga je pričala kako je pila kafu sa svekrvom (majkom sina jedinca) i opet na kraju reče kako se smorila. Onda je došla treća sa pričom kako ujutru oči ne može da otvori a komšinica već zvoni. Zvoni ili na telefon ili na vrata zavisno od toga čiji je red za kuvanja kafe. Žive u zgradi stan do stana pa se dobro poznaju. Zamislite eto kako je sad bilo meni. Od sve te temperature ja se još i zabrinuh. Kakve se to kafe piju? Zašto? Zbog čega? Popile ih a smorile se… bez veze…

KAKVU VI PIJETE KAFU? RAZMISLITE…
Ne mislim baš na šećer i mleko.
Da li su kafice iz navike, običaja, trenda jer je IN u vašem gradu biti baš tu na jutarnjoj (pa ono kao „okine” se i TRENUTNI selfi“)? Kakva je pa to kafica ako nisu svi videli gde ste je pili ???
Da li su kafice obaveze jer nalaže red da se ispoštuju (eto ona je kuvala juče danas moram ja)?
Da li je to ona „čemerna“ kafica života u zajednici koju morate da skuvate jer ste divna snajka ili ćerka a pritom i saslušate svu istoriju bolesti uže i šire familije i još tri ulice pride? Da li je to ona fina mirišljava, ljubavna kafica u tišini dva bića koja su na zajedničkom putovanju dugi niz godina?
Da li je to ona topla, jača, tiha,samo vaša kojoj vi šapućete tajne, namere, planove i želje a ona vas sluša i bodri da razbuđeni krenete u novi dan?

Razmislite vesele/i moji … KAKVA VAM JE KAFICA – TAKAV VAM JE STAV PREMA SEBI…
Zašto biste radili nešto ako vam se ne radi? Zašto bi to bile kafice moranja a ne opuštanja?
Ja bih ovde dragi moji postavila još pitanja ali žurim… nastavićemo sledeći put.
Sad „hitno“ moram JA da kuvam čaj …

Da li od mog gripa ili od mog „zimovanja“, razbole se i suprug. Morao je da legne u krevet jer neće brzo proći ako se ne odleži… pa sećete se da sam i ja ležala sedam dana 😉
Skuvaću mu ČAJ OD LUKA, veoma je dobar za kašalj. Probajte i vi…
Uzmite tri glavice crnog luka srednje veličine zajedno sa ljuskom. Operite i svaku isecite na četiri jednaka dela. Kuvajte u litar vode dok količina ne ispari na jednu trećinu. Kad je skuvano, procedite, ohladite i pijte polako tokom dana u manjim gutljajima. Zasladite medom ako želite.

Antistres misao