Vesela domaćica Kada nas iskreno vode srce i ljubav

Vesela domaćica
Kada nas iskreno vode srce i ljubav

vesela

Dobar dan :)

Da vam šapnem…

Uz miris pokošene trave i zvuk kosačica koji se u zadnjih par dana naizmenično smenjivao mojom ulicom, shvatih i osetih kako sve besprekorno funkcioniše kada ljude pokreće ljubav. Ljubav… ona spontana s verom i mirom, nekontrolisana i nedozirana egom.
Kao po nekom nepisanom pravilu i dogovoru, početkom nedelje, svi u mojoj okolini krenuli su u neka raspremanja i radove po dvorištima. Sadilo se cveće, nosile saksije, prali prozori, kačile zavese. Radosno smo se dovikivali preko ograda šaleći se i pitajući uz opaske ko je najvredniji. Svi su bili raspoloženi i delovalo je zaista da nikome ništa nije bilo teško. U gradu je takođe bila gužva. Svuda. Na ulicama, u prodavnicama, kao i na pijaci. Zagušene kolone na udarnim raskrsnicama, prepuni parkinzi i još punija kolica svakakvih namirnica. Sva je nekako vrilo i komešalo se i čula se graja okupana zracima aprilskog sunca i veselih osmeha na licima ljudi. Svuda se žurilo i jurilo ali sa nekim mirom. Jedino se nisu čule sirene nervoznih i nestrpljivih vozača. One su odmarale i čekale neko drugo vreme, kada će proći ovo prećutno razumevanje i propuštanje pogledima, vođeno radosnim srcima. Takođe je i u marketima, pored sve silne gužve, vladao mir. Čekalo se i pričalo u redu, svesno shvatajući da niko nigde zakasniti neće i da su svi tu sa istim ciljem kako bi se što bolje i lepše pripremili za najveći hrišćanski praznik. Nekako se sve to još jače i više osetilo u porti gradske crkve na Veliki petak. Posle večernje službe ispred crkve se protezala dugačka kolona mirnih vernika. Red je dostizao i do trotoara koji je bio na nekih stotinka metara od hrama, ali to nikom nije smetalo. Tiho, korak po korak, išlo se napred, kako bi se poklonilo ikoni Hristovog ponovnog rođenja i provuklo ispod tek iznete plaštenice, uz naravno zamišljenu želju koja se po starim verovanjima ispunjava.

Zaista je svuda vladala neka divna i pozitivna energija koja se osećala gde god da krenem. Ne znam kako je bilo vama ovih dana ali ja sam uživala. Inače se od svih praznika nekako radujem najviše Vaskrsu. Da li je to što je Vaskrs simbol večnog života i ponovnog rađanja ili što je baš u proleće kad je sve procvetalo ili pak što na Vaskrs kuvana jaja imaju taj ukus koji se ne može ponoviti nijednom tokom godine…? Ne znam… ne znam, a i nije važno. Važna mi je bila ta radost i sreća koju sam osećala i koja je uspela potisnuti sve nedaće, brige i loše misli tih dana. Kao da sam bila u oblacima i u nekoj drugoj dimenziji. Čekajući nedelju i veliki porodični ručak, neumorno spremajući specijalitete u svojim mislima opet sam potvrdila sebi jednu životnu teoriju. Teoriju da kad nas pokreću ljubav i radost iznutra, ništa nije teško i pored svega sve se može i sve je izvodljivo.

Da dragi moji, kada mi osećamo radost i sreću i ljubav u nama samima, to vidimo i svuda oko nas.
Pitam se da moje raspoloženje nije bilo takvo ovih dana da li bih uopšte mogla videti i primetiti oko sebe sve ove divne stvari? Da mi je lični fokus bio na problemima, besparici i oskudici kako bih ovo sve doživela? Sigurno drugačije. Ili, razmišljala sam, da uopšte i u drugima nije bilo radosti, ljubavi i vere zbog predstojećeg praznika ne bih ni ja mogla biti toliko pozitivna. Negde bih i pored ličnog dobrog raspoloženja osetila sigurno poneki nemir ili nervozu pa bar na najvećoj gradskoj raskrsnici.

Ali nisam… ništa drugo nisam osetila, sem ljubavi i prećutnog blagog sporazumevanja svih nas.
Nekako negde u dubini osetila sam ono o čemu mnogi pišu a koje baš i ponekad nisam mogla razumeti. Osetila sam da smo negde svi jedno pod ovom našom nebeskom kapom kada dozvolimo da nas vodi iskreno srce i ljubav.
Kako ste vi osetili ovu našu predprazničnu atmosferu? Da li je u vašem delu našeg nebeskog svoda vladala ljubav? Javite se i svratite da popričamo www.facebook.com/veseladomacica1111
Pišite i kakve ste specijalitete spremali. Ja sam spremila pored prasećeg pečenja i neizostavne Ruske salate i divnu lisnatu pogaču. Probajte…

LISNATA POGAČA

Sastojci: kocka kvasca, 200 ml mleka, 200 ml jogurta, 100 ml ulja, 3 jajeta, 700 – 800 g brašna, so i 1 kašika šećera, 150 – 200 g margarina.

Priprema:
1. Kvasac (30 g) rastopiti u malo toplog mleka, dodati 2 jaja i 1 belance pa izmutiti žicom.
2. Dodati sve ostale sastojke i zamesiti srednje tvrdo testo. Ostaviti da naraste oko 20 min. Zatim razviti u tanku koru koliko se može i premazati sa razmekšanim margarinom i rolovati.
3. Seći rolnice makazama ili nožem 2 centimetra širine i ređati u podmazan pleh naslanjajući jednu na drugu.
4. Žumance izmešati sa malo ulja pa četkicom premazati pogaču i posuti susamom i ostaviti da naraste oko 15 min.
5. Peći u rerni na 180 stepeni 40 – 45 minuta.
Prijatno!

Antistres misao