Topla priča za hladni, kišoviti vikend KUĆA ORHIDEJA Lusinda Rajli

Topla priča za hladni, kišoviti vikend
KUĆA ORHIDEJA
Lusinda Rajli

kuca_orhidejaAko planirate da se tokom vikenda ušuškate uz internet ili TV program, razmislite i o trećoj varijanti – čitanju knjige koja sadržajem i stilom pisanja nudi i zvuk i prelepe slike, i mirise i živopisne boje, i put kroz istoriju, kontinente, ali i neke životne istine i dragocena iskustva

Premala za popodne, ali dovoljno velika za vikend, knjiga Kuća orhideja Lusinde Rajli je godinama popularan roman u celom svetu. Vremenski, radnja se prostire od 1939. godine i rata, do modernog doba. Od Engleske i Vorton parka prepunog orhideja do egzotičnog Tajlanda prepliću se sudbine ljudi, pod teretom istorijskih nemilih događaja, neizbežnosti, naučenih moralnih vrednosti i tradicije. Ima li mesta emocijama, ispoljavanju sopstvenih želja i sreći?
Imala sam utisak, čitajući knjigu, da zaista jesam u tom vremenu i na tim mestima. Mirisale su orhideje, osećala sam hladnoću i strogost bogataškog zdanja i težinu konzervativnih pravila, vlažan vazduh i vrelinu egzotičnih predela.
Iako postoji jedan, centralni zaplet, sve do poslednje stranice nije jasno koji je to trenutak jer se ukrštanjem životnih puteva i neočekivanih obrta svaki od njih čini onim najvažnijim, što me je „prilepilo“ za knjigu, kao da gledam neki jako uzbudljiv film prepun akcija.

Zašto su ponekad snovi neostvarivi, treba li se suprotstaviti nametnutim pravilima, gde je granica do koje zabranjene ljubavi idu? Ali i kako izaći ljubavlju iz mraka razočaranja, ustati posle najvećeg bola koji jedna majka može osetiti, naći snage za dalje? Kako oprostiti i kad se čini da oprostu nema mesta, uživati u retkim trenucima sreće, ali je i pronaći tamo gde bi mnogi rekli da ne postoji?

Mnogi koji su je pročitali, a među njima i ja, uživali su u ovoj predivnoj knjizi prepunoj emocija, kako ljubavi tako i tuge. Likove u njoj nosi sudbina, lome teški događaji, globalni i lični. Stoje na raskrsnicama na životnom putu i pokušavaju da krenu podjednako na oba koloseka.
Jedan pronađeni dnevnik predaka, jedan sticaj okolnosti, ili prst sudbine, dovode do srećnog kraja. Da, prošlost se ne može izbrisati niti menjati, ali joj se može oprostiti i razumeti. Uzeti od onog malog što nam život pruža najviše i uživati u tome kao u najvećem bogatstvu. Jer, ono što nam niko uzeti ne može je ono što nosimo u sebi.
Preporučujemo knjigu Kuća orhideja kao vikend buđenje svih čula, putovanje u svet koji nam nije poznat, a u kojem vladaju pravila koja su ponekad neizbežna ili ne znamo kako da ih pobedimo. Knjiga koja ono malo svetla i radosti pretvara u suštinu i lepotu življenja.

Preporučila: Željka Zebić
Antistres misao