Ti živiš u svemiru KO PAHULJA NA DLANU

Ti živiš u svemiru
KO PAHULJA NA DLANU

TI živiš u svemiru! Pa ljudi su usamljeni bez obzira na sve. Možda si samo imala sreće. Zamislih se ja debelo bogami…

Sad kad možeš da zveraš, lajkuješ, hejtuješ… bez dodira da se smuvaš i raskineš, ko bre, usamljen? Nisam ja to tako zamislila, pusti ti to. Kako je moguće da su ljudi i pored toga što su mili, dragi, komunikativni i raspoloženi – sami? Ma za sami ćemo lako, ali kako postadosmo odjednom toliko usamljeni?
Čujem posle, ljudi ni sex nemaju koliko bi želeli. Čak ni u dugim vezama gde žive zajedno. Pa, valjda su počeli da žive jelte da bi jedno drugom bili na dohvat ruke. Mislim, tako bi trebalo.
Preturajući po glavi koliko znam onih koji imaju zdrav, redovan sex oko mene… spade knjiga na jedno slovo. Povremeno, doduše i ponekad. Auuu… šta je bre ovo?
Svi su singl, sve je to in, one su ambiciozne, a oni vole kad se one prave skromne… I ako bude nešto, bude tad i potraje par nedelja najduže. Oboje se vrate u svoju samoću, jer je tamo bezbedno. Nema povređenih. Znaju svoj raspored i neće da ga prepravljaju ni zbog koga.
Ima još jedna pojava koja uključuje nevericu. Sve počne lepo i oboje u neko doba shvate da im je fenomenalno. Od toga koliko ko voli da analizira, zavisi tok dalje priče. Ako su oboje inteligentni, analiza je veća.. i bajka počne da se topi ko pahulja na dlanu. Ljubav traži da se bude i malo luckast, ne trpi preterano razmišljanje. Ili onda nije ljubav.

Zato, dajte jedni drugima šansu. Nemojte svaku reč da merite, množite, sabirate i oduzimate. Bitno da kad se pogledate oči u oči, znate da je to to.
Srećna vam 2016.godina!

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao