Tehnike samopomoći Prijatelji u dobru i zlu

Tehnike samopomoći
Prijatelji u dobru i zlu

Pozitivna psihologija i priče o Zakonu privlačenja napravili su malu pometnju… bar meni u početku, a verujem i još mnogima.

Prvo su počele da me nerviraju žalopojke drugih ljudi i nesvesno sam ih osuđivala što ne misle pozitivno. Onda bih se nervirala kad čujem da drugi gledaju vesti, crnu hroniku i slično, plašila bih se da to ne privuku u njihov život a samim tim i u moj… naravno, to su bili ljudi koje volim.

Onda bih se osećala bezveze kad bih čula da se nekom nešto desilo, pa bih se uplašila da sad to ne privlačim… da se to ne desi i meni. Znači, baš bezveze. Ako je stvarno tako opasno slušati negativne priče, tuđe probleme, onda izgleda da baš nismo ništa shvatili.

Hajde prvo da kažem do čega sam došla svojim životnim iskustvom.

Prva stvar je da ništa nije negativno dok ga ja tako ne procenim. Priča o problemu može biti interesantna, može doneti rešenje iz drugog ugla nekog ko to sluša. Samim tim, ako mi se prijatelj žali, ja kao slušalac mogu uočiti možda nešto što onaj ko ima problem ne može. Kao prijatelj kojem se neko žali, možda mogu naći rešenje ili dati podršku i razumevanje. Možda utehu.

Možda je dobro čuti da je negde bila poplava, jer će neko da ode i pomogne tim ljudima. Možda je neko napisao da je našao kuče na hladnoći, kako se trese ko prut… da, možda mu neko baš zbog toga pruži topli dom. Možda nije loše čuti da je neki uragan akrivan jer će se možda mnogi ljudi spasiti jer su čuli na vestima.

Da. Možda nije crno to što nam naši najmiliji pričaju negativnosti koje njima stvaraju probleme… pa kome će da se požale ako ne najmilijima, onima u koje imaju poverenje, onima od kojih očekuju pomoć ili da ih neko bar ljudski sasluša. Jesmo li tu da delimo samo dobro ili sve?

Pa, lako je u dobrom biti dobar… zato sam prihvatila da je dobro i kad pričamo o stvarima koje deluju negativno. Jer i ovo je bitno što ću vam sada reći:

Ako od negativnosti bežite, to će vas juriti. To je Zakon.

Ako imate odbojnost prema negativnim pričama, to ćete privlačiti. Jer to što pokušamo da odguramo – gura nas.

Ako vas nerviraju bliski ljudi kad vam pričaju probleme, to ćete više imati razloga da se nervirate jer će vas Zakon još više zatrpavati baš tim pričama koje će vas još više iritirati… Što vas više bude nerviralo, to će više takvih priča biti.

Da, znam i da vas sigurno nerviraju jer vi želite da su oni dobro. Da, i mene su zato nervirali. Mi želimo da su su srećni i zadovoljni. Ipak čim se nerviram, znači da ni ja nisam srećna ni zadovoljna, pa šta sad?

Pitanje koje sam sebi postavila je da li bih volela da drugi beže ako bi se ja njima požalila, da li bih volela da me zbog mog negativnog emotivnog stanja odbacuju, osuđuju i beže od mene? Ne bih!

Da li bih osuđivala svoje dete ako bi mi pričalo da ima problem ili bih ga pažljivo saslušala?

Antistres misao