Tehnike samopomoći O čemu pričaš?

Tehnike samopomoći
O čemu pričaš?

Možda ste primetili da obično pričamo o stvarima koje nam se vrte po glavi po ceo dan. Predmet našeg interesovanja je najčešće oslikan u komunikaciji sa voljenim osobama, ali i sa poznanicima. Uvek navodimo razgovor u smeru našeg interesovanja, to jest fokusa.

Primećujemo da bolesne osobe najviše pričaju o svojim bolestima. Okupirani su tom pričom i svaka tema se pokazuje kroz bolest. Jedva dočekaju pitanje: „Kako si?“, pa da krenu sa pričom o tome kako su loše, kako ih bolest muči, koje sve probleme imaju sa svojim telom, šta su rekli doktori, koju terapiju koriste i sve u vezi sa bolešću. Kad ih pitamo kako su njihovi najbliži članovi, najčešće odgovoaraju da su dobro, ali opet se vraćaju na priču da su oni bolesni. Bolest je u njihovom fokusu i ne mogu to da ne projektuju. Retki su ljudi koji ćute o njihovom dominantnom interesovanju.

Uvek se povede priča o onome što nas interesuje. Prosto kroz svaku priču provučemo naše dominantne misli.

Tako, idemo moj sin i ja kroz šoping centar i ja sve vreme pričam o slikanju i materijalu koji mene zanima. Na kraju mi sin kaže da ako još jednom pomenem epoxy smolu… ali nije dugo prošlo a ja sam krenula ponovo i onda se zaustavila… Oboje smo se nasmejali.

Deca pričaju o igri, smišljaju sa čime mogu da se igraju. Oni koje interesuju partnerski odnosi pričaju o vezama. Oni koje zanima posao pričaju o poslu… i tako svako priča obično o svom stanju i dominantnom interesovanju.

Ali u svemu ovome prvo pitanje koje moramo postaviti je da li je naša priča prošlost ili planovi za budućnost. Jer za nas šta god da pričamo je nešto što nam dolazi u budućnosti. Jednostavno, naše priče su kreativne i imaju težnju da se manifestuju u našem iskustvu.

Ako našom pričom potvrđujemo trenutno stanje zdravlja, trenutno stanje finansija, kvaliteta partnerskih odnosa, uspeha ili neuspeha koji smo iskusili, onda mi to održavamo i to će postojati i u NAŠOJ BUDUĆNOSTI.

Promenom priče, menjamo i njenu srž, menjamo tok ENERGIJE i menjamo našu budućnost.

Ako ste bolesni, pričajte o mogućnostima izlečenja, o tome kako je dobro biti zdrav, šta bi bilo kad biste bili zdravi…

Ako nemate para, pričajte o zadovoljstvu koje bi vam novac omogućio, šta biste sve mogli kad biste imali novac…

Ako nemate posao, pričajte o tome šta biste voleli da radite, gde i kako, pričajte kako bi to bilo dobro i šta vam to znači…

Ako nemate dobar odnos sa svojim partnerom, ili nemate partnera, pričajte kako bi trebalo da izgleda vas partnerski odnos, pričajte o mogućnostima i o tome šta bi vam se dopalo.

Pričajte tako da vas ta priča vodi u željenom smeru. Pričajte tako da kroz tu priču pomerite svoju kreaciju ka željenoj manifestaciji. Pričajte tako da vaša priča bude nova i bolja verzija.

I ne brinite, nova priča nije laž iako ponekad može delovati lažno. Bitno je da ta nova priča bude usmerena ka shvatanju, to jest istini gde ste sada, ali ka boljem sutra jer znate da se sve i ovako menja i da je promena neminovna. Pa zašto onda ne bi bila promena na bolje? Zašto vaša priča ne bi bila plan za budućnost, kad svakako šta god pričali, to bude naša budućnost?

Ako i pričate o svojim problemima, neka vaša priča bude potraga za rešenjem. Ako pričate, pričajte šta biste voleli da bude. To je jedna vrsta kreativnog izražavanja koju kreator svog života, koristi kao alat za oblikovanje kreacije, kreativnu novu priču.

Tekst: Dragana Pavliček, hipnoterapeut
Foto: Pexels
Antistres misao