Tehnike samopomoći Budite dobri prema sebi

Tehnike samopomoći
Budite dobri prema sebi

U svom višegodišnjem radu uočila sam da smo veoma grubi prema sebi a često i kritički raspoloženi. Bes, ljutnja, mržnja ili očaj i strah, sve to pokrećemo u našem umu i telu, ne shvatajući da taj osećaj ima efekat na naš život.

Čuvena Lujza Hej je znala da kaže da svi mi imamo unutrašnje dete koje treba  maziti i paziti. Unutrašnje dete, unutrašnje biće ima samo jednu osobinu – da je čisto i puno ljubavi prema nama. Za svakog ko ovo čuje, prva asocijacija je duša. Da svi mi imamo dušu…

Budite dobri prema sebi 1Kada se rodi dete, svi slavimo. Svesni smo da je to novi život!

Svesni smo koliko je to najdivnije osećanje i sa toliko nežnosti i ljubavi prema bebi se ophodimo. Ima naravno i osoba koje su prestrašene od male bebe. Ima onih koji su puni mržnje, ali sve je to samo proizvod onoga što su doživeli u svom detinjstvu. Opraštanje svima onima koji su uticali na naš razvoj je najbolja stvar koju možemo učiniti.

Ali, nije mi namera da pričam o našem odnosu prema drugima. Želim da pričam o odnosu koji imamo prema sebi. Ako shvatamo da u nama i dalje živi to nevino milo dete, to naše unutrašnje dete – pitanje je kako se odnosimo prema sebi?

Da li se ponašamo kao roditelj pun ljubavi ili smo prema sebi zla maćeha?

Koliko ljubavi, poštovanja i poverenja imamo prema sebi?

Hajde sada da vidimo šta mi to inače radimo…

Kada smo bolesni, jesmo li puni nežnosti prema sebi ili se žalimo kako je to strašno? Zamislite da je to unutrašnje dete prisutno i da reaguje na vaše misli ili reči. Ako mu govorite da je to strašno, zar se dete neće uplašiti? A ako ga zasmejavamo, sigurno bi dete shvatilo da to nije nešto strašno. Logično zar ne?!

Samo se ponašajmo kao da to naše unutrašnje dete posmatra nas u odnosu sa njim.

Zato sad prihvatimo da smo tu da se staramo o našem unutrašnjem biću. Biti dobar prema sebi je najvažnija stvar. Često smo dobri drugima dok sebe stavljamo negde kao najmanje vrednu osobu… pa se onda samosažaljevamo. Da, bio sam svima dobar, a niko to ne ceni. Pa kako kad smo najmanje vredni… kako će nas neko drugi ceniti kad sebe ne cenimo? Ovde govorim o zdravom odnosu prema sebi, ravnopravnom odnosu sa drugim bićima. Ako to naše unutrašnje dete posmatra takvo ponašanje, ono vidi da su drugi bitni, a da je ono po strani, nebitno… pa sigurno da će se ljutiti ili će plakati…

Ili, recimo, da nemamo dovoljno novca, da smo zabrinuti i brinemo šta ćemo bez para… Ako to unutrašnje dete posmatra, ono se oseća bespomoćno, nema sigurnost.

Da, sigurno je da bi to nekako tako izgledalo. Mnoga deca to zaista proživljavaju pored svojih roditelja… a kasnije se tako i odnose prema sebi.

Zato budimo pažljivi u odnosu sa sobom. Pokažimo ljubav prema tom detetu. Budimo puni razumevanja prema sebi, budimo nežni prema sebi, budimo onakvi  kakvi bi bili da je malo dete u našim rukama. Zabavite ga, zainteresujte ga za nešto lepo, ugodite mu, bodrite ga, podržavajte ga i tešite.

Pustite muziku, prošetajte, družite se, ugodite sami sebi. Ugodite svom biću. Uradite sve ono što bi pokazalo ljubav prema svom biću.

Tren po tren ispunjen prijatnim delovanjem, nežnim mislima, blagošću, razumevanjem, vas vodi u sklad i ispunjenost. Jedino kad ste u skladu sa svojim bićem, tada i samo tada ste u skladu sa životom.

Tekst: Dragana Pavliček, hipnoterapeut
Antistres misao