Šta sve čini uspeh, a nije sreća, slučajnost i inteligencija NATPROSEČNI Malkom Gledvel

Šta sve čini uspeh, a nije sreća, slučajnost i inteligencija
NATPROSEČNI
Malkom Gledvel

Natprosečni, knjiga, Malkom GledvelČesto se pitamo zašto je neko uspešan? Zašto i mi nismo takvi? Ah, imao je ili, imala je sreće. Genetika. Pomoć prijatelja ili rođaka. Sticaj srećnih okolnosti. Možda od svega po malo

Neki ljudi postaju natprosečni i zbog razloga koje uopšte ne uočavamo, koji su prikriveni. Zanimljiva i logična pojašnjenja tih drugih nevidljivih elemenata uspešnosti su sadržaj knjige Natprosečni.
Treba da znamo da „svet u kome živimo i ljudi koji nas okružuju u velikoj meri oblikuju naš identitet“. Iako često mislimo da su iza uspeha jednog čoveka samo njegovi lični kvaliteti, realnost je drugačija. Na primer, važno je i ODAKLE ste. U Kanadi u hokejaškoj reprezentaciji primetno je većina rođena prvih meseci u godini, jer su u vreme prvih testiranja bili najuspešniji u generaciji (kod male dece par meseci pravi ogromnu razliku), i kao odabrani imali bolje uslove treniranja.
Uspeh je uvek kombinacija talenta i mnogo rada. Postoji pravilo koje kaže da je za postizanje vrhunskih rezultata potrebno 10 hiljada sati rada – vežbanja, prakse, savladavanja određene tehnike, veštine, znanja. U knjizi se navode brojni primeri, uz biografske činjenice da je zaista tako, kao u slučaju Bitlsa i Bila Gejtsa.

Važno je i KOJE GODINE ste rođeni. Nemaju sve generacije jednake šanse za sve. Razvoj tehnologije, društveno-ekonomske i socijalne okolnosti u trenutku kada ste bili u usponu ili u vreme kada ste mogli i možete da se ostvarite, sve je to bitno. Recimo, januar 1975. godine je bio „zora ere pesonalnog kompjutera“. Najbolji od najboljih tada su bili u najvećoj tački: školovanja, vizija, energije, poleta, i pristupa novim uređajima. Dakle, studenti, oni rođeni 1955, kao Bil Gejts, ili 1956, kao Stiv Džobs. Njima i sličnima je pružena specijalna šansa i oni su to umeli da iskoriste.

Inteligencija jeste bitna, ali do jedne granice. Navodi se istraživanje Luisa Termana koje je pokazalo da inteligencija ima svoj prag, odnosno, ne postižu iste rezultate onaj sa IQ 70, 100 i 130. Ali, kod naučnika i ljudi koji imaju 130 i 180, šanse za uspeh su jednake. Presudne su druge stvari. Kao što je nešto što psiholog Robert Sternberg naziva „PRAKTIČNA INTELIGENCIJA“, odnosno sposobnost da znate „šta i kome da kažete“, da umete da izaberete pravi trenutak i to uradite tako „da biste maksimalno iskoristili situaciju“. S njom se ne rađate, već je stičete. Prema istraživanjima, razvijenija je kod dece iz bogatijih porodica, i onih iz srednje klase, jer ih na to podstiču roditelji i usmeravaju na razne aktivnosti, dok je kod siromašnijih primećena „distanciranost, nepoverenje i stegnutost“.

Na primeru advokata Džoa Floma autor objašnjava kakvog uticaja ima poreklo, mesto rođenja i vrsta PORODICE. To što nije mogao da se bavi jednim, već manje cenjenim oblastima prava, bila je prednost jer je, kao ekspert u trenutku kada se ta oblast razvila, doživeo neverovatan uspeh.
Oni koji su naučili da imaju SAMOSTALNOST u odlučivanju, rade naporno i budu za to nagrađeni, bez obzira na poreklo, imaju šanse da se izdvoje. A uspeh – nije slučajan. Kako se navodi, rezultat je „predvidljivih okolnosti i povoljnih prilika“.

U obzir treba uzeti i KULTURNO NASLEĐE, moćnu silu dubokih korena, koja se prenosi netaknuta kroz generacije, i čak kada se promene materijalna, društvena i prostorna dimenzija, jako utiče na naše stavove i ponašanje. Takođe, svaka zajednica ima specifičan način na koji izražava pretpostavke, reaguje i prema čemu ima sklonosti. Hofstede (holandski psiholog) je istraživao koliko koji narod ima poštovanja prema autoritetima i sklonosti ka dvosmislenom izražavanju.
Zanimljivo je poglavlje posvećeno KIPP školi, tj. programu „Znanje je moć“, koju pohađaju odabrana deca iz Bronksa, koja u svojim siromašnim porodicama nemaju uslove kao ona iz bogatijih, ali kroz ovaj sistem obrazovanja ipak postižu zavidne rezultate i uzdižu se iznad svoje klase.

Autor knjigu završava primerom iz svoje porodice, detaljima koji potvrđuju da često uspeh nije samo rezultat odluka i truda, da ga niko sam ne može postići, a da su natprosečni oni koji su prilike umeli da primete i iskoriste.
Nema srećnijih, pametnijih i sposobnijih, uspeh i ono po čemu smo bolji od ostalih je zbir raznih elemenata: vrste porodice, pripadnosti narodu, mesta i vremena gde smo rođeni, naravno i urođene inteligencije ali i velikog kontinuiranog rada i discipline. Osvrnite se oko sebe, primetite kakve su TAJNE PRILIKE I ZNACI oko vas, za vas, da budete – natprosečni.

Preporučila: Željka Zebić
Antistres misao