Srce me je uvek vodilo kuda treba ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV, A MISLIŠ NA…

Srce me je uvek vodilo kuda treba
ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV, A MISLIŠ NA…

Strast i ljubav. Mešaju se ta dva pojma. Za ljubav treba imati hrabrosti, a za strast mora da postoji hemija
 
Svaki put kada čujem da je neko “pao” na nečije oči, osmeh ili ne znam šta, teško mi je da to odvojim od pojma privlačnosti… Neko “padne” na dobrotu, neko na lepotu, ali ljudi moji – ako nema strasti, sve to pada u vodu. Strast se, istina, za početak, jelte, podrazumeva. Neće sve žene da kažu ni da priznaju, ali ako strast “radi”, da se ne lažemo – proradiće i sve ostalo. Muškarci, ovi naklonjeni filozofskim raspravama, tvrde da je strast nedovoljna za ozbiljniju priču. Ali, hajdemo ovako. Ako strast postoji, to je 10% veze, ali ako ne postoji – to je 90% veze. Pitajte one koji su zbog nedostatka iste raskinuli, čisto da vam objasne da li je i za šta bitna.

Uvek sam glasala za strast. Kad ima strasti, onda ima i nežnosti, a gde ima nežnosti ušunja se i ljubav… Kad te neko zapali pogledom, to je neprocenjivo. Sve ostalo je čisto zavaravanje. Znam mnogo ambicioznih ljubavnih početaka – kad krenu jedno drugom da tepaju, skoro da te je sramota što ti nemaš taj poriv… A onda kroz par meseci shvatiš da on ima još nekoliko njih koje oslovljava sa “ljubavi”, a da ona uveliko suze roni što je čovek njenog života otišao sa drugom. I što je ona njega toliko volela, a on eto našao neku koja nije toliko mazna, nego prosto i jednostavno kaže šta joj je na pameti. Pravo u glavu. I da, ljubav nije reciprocitet, ljubav je davanje.

Zato traži hrabre. A strast radi ili ne radi. Ako je nema, neće je ni biti. Neko je možda za nas idealan, ali ako nema hemije… ni fizika neće valjati. Strast ne bira, ona se samo desi. I ne pita mnogo, da li hoćeš, nećeš, jesi spreman ili nisi? Ako nisi, bolje se u to strujno kolo ne hvataj. 
Ne kapiram kad ljudi obezvrede strast po principu “to bi trebalo da je to i lepo nam je”. Kada ste zajedno, odmah se vidi da li vam je dobro ili ne. Ne mora da se oglašava na društvenim mrežama. Jer ko treba da zna, on zna. I to koliko vam se neko dopao, da li je vaš tip ili nije… to obično nema neke veze. Ako ima strasti, to je dovoljan motiv da se nekada sastave i najrazličitiji karakteri. Izuzev, ako vezu ne postaviš kao ulazak u interesnu zajednicu. A čim ljubav može da se izračuna, onda taj zbir obično ne vredi ništa.

Bez kalkulacija. Odbijam da prihvatim da u ljubavi može da se kalkuliše. I koliko god da nekada delovala nesmotreno ili nejasno ostatku sveta, znala sam da me je srce uvek vodilo kuda treba. Zato su valjda moje ljubavi i bile velike i strasne. Jednostavno, mogu da potpišem da se ljudi osete na tom hemijskom nivou, mnogo pre nego što jedno drugom pruže ruku. Neko dopusti sebi taj luksuz i prepusti se. Nekada se desi da padneš i da se razbiješ, ali bože moj, ustaneš, obrišeš kolena i nastaviš dalje. A kad kalkulišeš, dešava se da se budiš noću, da ne znaš zašto, a život ti je skoro pa savršen. I… šta mislite, ko je bolje prošao?

Pročitajte još: http://antistresvodic.rs/iskrena-radost-ne-znam-gde-sam-ali-mi-je-dobro/

Piše: Ivana Đorđević
Antistres misao