Snežana Sremac Istina o vinu ili – u vinu je istina

Snežana Sremac
Istina o vinu ili – u vinu je istina

Metali poput bakra, gvožđa, cinka su prisutni u niskim koncentracijama. U vreme dok sam se intenzivno bavila naučno-istraživačkim radom određivala sam koncentracije nekoliko metala u više od 40 različitih vrsta vina (različitih pre svega po geografskom poreklu). Nakon statističke obrade podataka moglo se lepo videti kako su se vina sa istim geografskim poreklom grupisala u smislu raspodele metala koji su određivani.

vino 2

Francuski paradoks odnosi se na činjenicu da Francuzi u niskom procentu pate od srčanih bolesti

Ostala jedinjenja Postoje mnoga druga jedinjenja koja su prisutna u soku i vinu u tragovima, i od njih uglavnom zavise karakteristične arome i ukusi.

A sada bih poseban osvrt napravila na polifenole u crvenom vinu, i njihovu korist.

Polifenoli su grupa organskih jedinjenja koji se nalaze u biljkama. U prvim godinama vina neki polifenoli pomažu u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka, a poznate su i mnoge druge zdravstvene prednosti.

Resveratrol je phytoalexin, antibiotik koje proizvode neke biljke uključujući i vinovu lozu kada ih napadaju patogeni kao što su bakterije ili gljivice. Nalazi se u kori crvenog grožđa. Zdravstvene prednosti resveratrola kod ljudi nisu dokazane. U eksperimentima na miševima i pacovima, dokazano je antikancerogeno dejstvo, protivupalno dejstvo, dejstvo sniženja šećera u krvi i drugi korisni kardiovaskularni efekti.

Proantocijanidini su u suštini polimerni lanci flavonoida (vrsta polifenola) poznati kao OPC. Pronađeni su u mnogim biljkama, pa i u kori grožđa. U tradicionalnim crvenim vinima ima ih do jednog grama po litri. Dejstvo ovih jedinjenja uključuje neutralizaciju slobodnih radikala, smanjenje masnoće u krvi, kao i inhibiranje uništavanja kolagena, najrasprostranjenijih proteina u telu. Ovi uticaji objašnjavaju njihovu korist u venskim i kapilarnim poremećajima. Neka istraživanja pokazuju da vaskularne prednosti konzumiranja crvenog vina zavise od prisutnosti ovih jedinjenja.

I za kraj interesantna priča o „Francuskom paradoksu“. Francuski paradoks odnosi se na činjenicu da Francuzi u niskom procentu pate od srčanih bolesti, uprkos tome što im je ishrana relativno bogata zasićenim mastima. Fenomen je prvi put zabeležen još davne 1819. godine.

No, ipak, čuvajte se opasnosti od konzumiranja alkohola i mnogih njegovih štetnih efekata.

Živeli, :) !

Snežana Sremac, magistar hemijskih nauka
Antistres misao