Snežana Prokić i Branko Isaković Šta je ženama potrebno od muškaraca, a šta muškarcima od žena

Snežana Prokić i Branko Isaković
Šta je ženama potrebno od muškaraca, a šta muškarcima od žena

Ko više očekuje od partnera, muškarci ili žene?

Branko: Suštinski, muškarcima od žena treba podrška. Pošto su muškarci, uglavnom, orijentisani ka spolja, ka tom nekom spoljašnjem obezbeđivanju sredstava za porodicu, ili uopšte, karijeri.  Oni “na prvu loptu” zahtevaju od žene da ona dobro izgleda, da bude privlačna. Međutim, to se vrlo brzo istroši, jer čim uđete u vezu, vi počnete neke druge kvalitete da primećujete ali suštinski ono što žena treba da da muškarcu, i što muškarcu treba, jeste podrška. Znači, prihvatanje njega takav kakav jeste. Ne preterano insistiranje na promeni.

Jedan stručnjak za odnose među polovima tvrdi da kada žene ne bi imale toliko velika i toliko dijametralno suprotna očekivanja po istom pitanju, naša ljudska rasa bi se uspavala. Kontradiktorne želje koje žene imaju – danas žele jedno, sutra žele drugo, to je nešto što čini muškarce budnim. Kada bi mi ženama ispunili jednu želju, a one postale posle toga zadovoljne zauvek, ubrzo bi došlo do neke vrste uspavljavanja, sigurnosti. Onda bi sve teklo isuviše glatko, a mi ovde na ovoj planeti rastemo kroz konflikte i kroz borbu.

ljubav 4

Snežana: Muškarcima je dovoljno da imaju mir u kući, da imaju podršku i poverenje u ženu, a žene imaju spisak od 150 stvari i očekuju od muškaraca isto ono što bi i one uradile za njih. Postoji izreka koja kaže da muškarac želi da žena ostane ista kakvu je upoznao, a žena očekuje od muškarca da se promeni u onu idealnu sliku koju vidi u njemu u prvom trenutku kada ga je upoznala. To u stvari znači da žena svojom intuitivnošću može da prepozna maksimalan kapacitet svog čoveka i onda ga gurka, jer je to ona priča gde je muškarac odlazio u lov, a žena ostajala kod kuće, da je muškarac glava a žena je vrat, i da je tim okretanjem vrata, žena usmeravala muškarca kuda treba da ide, i šta još treba da uradi da bi njihovoj porodici bilo bolje. Naravno, u današnjim uslovima, to je postalo veoma opterećujuće za muškarce jer nema dovoljno komunikacije. Podrazumeva se da ona druga strana zna šta treba da uradi i očekuje se da čitaju misli. U stvari je suština da muškarci razumeju “jezik” žena tek ako im daju konkretne akcije koje treba da preduzmu, jer muškarci razmišljaju kroz Marsa – kroz akciju. Žene uglavnom govore kroz emocije, kroz nežnost, kroz dodire, kroz bliskost, kroz pažnju. A muškarac izgovori – ali, ja sam tu! Prisutan sam! A to što ona očekuje od njega, on ne zna na koji način ona to očekuje i onda je jedan od glavnih zadataka na našim radionicama, da osvestimo žene da progovore, da kažu onim jezikom kojim bi  muškarac mogao da razume.

Gde su najčešći konflikti, razmimoilaženja – oko kojih tema?

Snežana: Najčešći konflikti su oko toga što žena misli da muškarac zna šta njoj treba a najveće razmimoilaženje je u tome što imamo različite potrebe, što muškarci i žene imaju svoje jezike ljubavi i govore kroz svoj jezik ljubavi. Sa druge strane, žena stvarno očekuje da se muškarac ponaša tačno onako kako bi se ona ponašala prema deci, prema roditeljima, prema njemu, znači, brižno i ispitujuće – da prati svaki njegov dah, uzdah i da nešto učini, a onda se razočara kada se on okrene na drugu stranu. I muškarci i žene imaju svoje trenutke kada moraju da se povuku u samoću. Samo je pitanje koliko smo mi svesni  da priuštimo sebi vreme i pažnju, da bismo osvestili koje su naše potrebe.

Antistres misao