Razgovori uz kafu mogu biti korisni Tišina često govori više od reči

Razgovori uz kafu mogu biti korisni
Tišina često govori više od reči

Pitam je kao filologa i stručnjaka u oblasti misli li da je ponekad dobro jednostavno ućućati i tako negovorenjem prekinuti neke odnose:

„Meni se par puta desilo da nemam potrebu da više kažem i jednu reč, jednostavno, izgledalo mi je da nema svrhe i smisla, i da niti imam energije niti želim „a“ da potrošim na tog nekog.“

Milica objašnjava:

„Ima situacija u kojima se rado izvičemo, kao i ovih u kojima naprosto zaćutimo. No, drugi detalj je tu važan. U burnoj situaciji imamo pravo da reagujemo kako možemo u tom trenutku, jer je tada teško da kontrolišemo situaciju. Ali je mnogo važno da kada ostanemo sami sa sobom, u sebi procesuiramo sve što se dogodilo. Jer ako u nama ostane napetost, bilo zbog vike, bilo zbog ćutanja, samo smo sebi naškodili, a druga osoba će već otići svojim putem.”

Kako da uspostavimo balas između tišine i reči? Milica to zna:

„Tišina (pritom ne mislim da prisilno ćutanje) nam služi da bolje čujemo sebe, da uočimo kako se osećamo, na čemu nam je pažnja i da se dalje prema tome usklađujemo. Iz takve tišine dolaze i prave reči. Ako imamo samo reči, onda imamo stalnu buku, koja nam ne dozvoljava da čujemo sebe, već da „letimo“ kuda nas vodi vetar što naših, što tuđih reči.“

I setih se koliko, recimo glumci, dobro barataju tišinom, i koliko u medijima može biti važna, pa joj rekoh:

„Postoji još jedna tišina, ona između reči, ona koja im daje veći smisao, pa i nama priliku da razmislimo, „svarimo“ ono što nam je rečeno. Nekad je tako korisna, a nekad neprijatna.“

A Milica nastavlja moju misao:

„To je baš ta tišina koja služi da čujemo svoj unutrašnji glas koji ima sve odgovore. Moramo je sebi dozvoliti, a korisno je da je dozvolimo i drugima.“

Dok uživamo u prelepom danu primećujem:

„Lepo je i kada slušamo tišinu oko nas. Meni se čini da nam bistri um, umiruje nas, produbljuje disanje, pere zamagljene prozore misli i kao da od nje odjednom progledamo, a recimo danima to nismo bili u stanju.“

Milica se nasmeje i kaže:

„Znaš, tišina je vrlina koju je neophodno negovati, kao svesno i namerno negovanje unutrašnjeg mira. Jednostavno, u nama su svi odgovori koji su nam potrebni, samo je važno da se utišamo kako bismo ih uočili i prihvatili. Time otvaramo nepregledne nivoe svoje svesti koji nam pomažu da upravljamo svojim životom po svojoj meri, a ne obrnuto. Kao što ništa ne možemo naučiti, a da se nismo utišali, umirili i na to skoncentrisali, tako je i sa, recimo, meditacijom, gde sebi dozvoljavamo da se koncentrišemo i u miru i tišini postepeno spoznajemo lepotu svog bića.“

I pre nego što smo se prepustile tišini, upitah je da li je čitala knjigu „Pas“ Ivana Tokina. I znate šta, tako me obradovala kada mi je rekla da ću imati prilike uskoro i da ga slušam, upoznam, pitam sve što me zanima!

A možete i vi. Ivan Tokin biće gost ciklusa „Kulturan svet“. Predavanje sa Tokinom je 22. maja na starom mestu, odnosno u klubu Lava Nova, od 19 časova.

Da mi ćutimo, sjajni pisac i kolumnista Ivan Tokin nam priča o životu, psima, ljudima, sličnostima i kako taj njegov pisani svet koji volimo – stvara u tišini.

Tekst: Željka Zebić
Foto: Pixabay
Antistres misao