Predajte se lepoti življenja MOŽETE STVORITI IZUZETAN ŽIVOT Lujza Hej i Šeril Ričardson

Predajte se lepoti življenja
MOŽETE STVORITI IZUZETAN ŽIVOT
Lujza Hej i Šeril Ričardson

knjiga_IZUZETAN ŽIVOTŠeril Ričardson, autorka knjiga i predavač u oblasti moderne psihologije, priredila je u formi razgovora sa ženom kojom je i sama bila inspirisana, Lujzom Hej, knjigu „Možete stvoriti izuzetan život“

Obe autorke otvoreno razgovaraju tokom susreta u jednom periodu života, sa ciljem da ono što starija pouči, mlađa zabeleži i pretoči u stranice knjige. Ali tako, da se onaj ko čita, oseti trećim učesnikom u ćaskanju punom iskrenosti, čistote i ljubavi.

Za mene, ova knjiga je bila upoznavanje sa nimalo lakim životom gospođe Hej, uplovljavanje u njenu svakodnevicu, način na koji živi i primenjuje ono što ju je proslavilo širom sveta. Svako od sedam poglavlja nosi svoje pozitivne misli, objašnjenja, razloge, iskustvo i Lujze i Šeril, preporuke i naravno afirmacije. Ni u jednom se ništa ne nameće čitaocu, već samo – nudi. I baš zbog toga, sve se čini jednostavnim, logičnim, primenljivim.

1. poglavlje. Upoznaje nas sa prelomnim trenutkom u životu Lujze Hej, kada je sa malo više od 40 godina obolela od kancera. Ono što je iskustvom naučila prenosi nama, da prvo treba da promenimo način mišljenja o problemu. Zatim, da odmah i sada počnemo da radimo na tome da volimo sebe, da naučimo da sebi praštamo. I da nam za sve to treba vreme i postupnost. Da bi to putovanje bilo uspešno, autorke navode da su nam potrebni: jednostavnost, optimizam, strpljenje, rast, uslužnost, akcija, vera i magnetizam (uz precizno pojašnjenje za svaki pojam).

2. poglavlje. Učimo kako da postanemo stvaraoci, našeg, izuzetnog života. I da su misli zaista ključne u isceljenju. Samo treba da promenimo ponašanje i verujemo da „će nam život pružiti dokaze“. Verujemo! Vera u dobro je važna! Našim mislima, rečima i delima utičemo na ono što nam se dešava. Primamo i emitujemo energiju, kao uređaji radio-signale. Usmeravamo energiju na pozitivan način, doživljavamo pozitivna iskustva. Isto je i sa negativnom energijom, mislima, delima.

3. poglavlje: Sve što sebi kažemo, jesu afirmacije. Zato, predlažu, hajde da one budu pozitivne, hajde da im odmah po buđenju posvetimo 10 – 15 minuta. Zastanite i razmislite o svojim dnevnim navikama, onome što govorite i mislite. Uzimate doručak kao energiju za telo, neka afirmacije budu vaš doručak za um.

4. poglavlje: Pazite kako razgovarate sa sobom, jer ono što često ponavljamo ima sve veću moć u našem umu, šalje energiju u svet oko nas, i vuče nas ka onome o čemu mislimo. A to nam se često ne sviđa. Zato, pazite šta govorite sebi, neka to budu misli koje vas raduju. Pokušajte i rad sa ogledalom, detaljno opisan, koji podrazumeva da razgovarate sa svojim odrazom rečima punim ljubavi – prema sebi. Nekima je glupo, teško, neobično, ali svakako ako ste uporni, vrlo efikasno. Kao blagosiljanje svih i svega što vas okružuje, čak i kad u početku mislite suprotno, jer vremenom se sve menja na bolje, čak i odnosi koje je izgledalo nemoguće zaceliti. I pazite koga i šta puštate u svest dok spavate: ležite u isto vreme, neka soba bude svežija, mračna, posteljina meka i udobna, pazite šta pijete i jedete pre spavanja, bez TV-a, čitajte neku dobru knjigu.

5. poglavlje: Ne cedite i ne razlažite problem, što se više od njega udaljite pre ćete naći rešenje. Navike treba da prečistimo tako što biramo one koje uslovljavaju da se osećamo „voljeno, zadovoljno, napredno, zdravo, srećno i smireno“. Od ostalih ne treba da se oslobodimo, već – odviknemo. Ne plašite sebe sopstvenim mislima. Lujza i Šeril prelažu, pored određenih afirmacija, da beležite na papiru koje su to navike kojih treba da se oslobodite, da biste znali da ih prepoznate kada se pojave. Zamenite užasne misli afirmacijama, i stvorićete prostor da se i dogode. A pozitivne su one koje sadrže „sada“, ne „sutra“, „nadam se da ću“ i slično.

6. poglavlje: Najvažnije jeste da volite sebe i to sebi ponavljate i pokazujete na razne načine, hranom, snom, aktivnostima, mislima…koje ćete birati svesni da one čine da se osećate tako kako se osećate, i da su mnogo važnije od onoga što se događa. Nije bitno odakle ćete početi. Svesni da su veliki rezultati tu zbog marketinga, da nema uspeha u kratkom vremenu, posebno ne onog velikog, da moramo da volimo sebe i svoje telo i uživamo svesno u svakom malom koraku i pozitivnoj promeni. Gospođa Hej, koja je u tenutku nastajanja knjige imala 84 godine, upoznaje nas sa lepotama njenog trenutnog postojanja, time što je radoznala, voli da uči, sluša ljude; stavom da je smeh važniji od brige zbog bora, uživanju u radu u bašti. I o važnosti zagrljaja svakome od nas, o tom dodiru koji podmlađuje i usrećuje.

7. poglavlje. Upoznaje nas sa poimanjem smrti, naše i bliskih ljudi. Priznajem, meni ne baš prijatna tema. Ali priznajem i da ima istine u Lujzinim rečima, da niko od nas ne zna šta je s one strane, da je svima neizbežna i da ono što nas čini tužnim jeste što se dešava u tom trenutku. jer, svako od nas ima još nešto što bi voleo da uradi, doživi, oseti, vidi… I da, ako smo naučili lekciju o ljubavi, možemo otići srećni, jer ćemo prilikom sledećeg boravka na planeti Zemlji, „poneti svu ljubav sa sobom“.

Kraj je knjige. Ne odlazi na policu „pročitano“. Ostaje na dohvat ruke. Kao uteha. Prva pomoć. A kako je prepuna afirmacija, posebno poslednjih nekoliko strana, postaje deo moje svakodnevice. I govori mi još iz korica: “Današnji dan biće fantastičan“. Jer, verujem Lujzi, beskrajno.

Preporučila: Željka Zebić
Antistres misao