Pogled sa vrha RESETOVANJE ČULA NA AVALI

Pogled sa vrha
RESETOVANJE ČULA NA AVALI

Nekada omiljeno izletište Beograđana, samo petnaestak kilometara od grada, danas je pomalo zaboravljeno. Magiju joj daje čuveni Avalski toranj, simbol Beograda u periodu od 1965-99. godine, ali i posle 2010-te kada je sagrađen i otvoren novi, jednak onome koji je srušen u bombardovanju naše zemlje

Avala je oaza za sve one koji puno rade i nerviraju se, a zbog toga imaju plitko disanje, probleme sa varenjem, snom. Skoro svih 511 metara visine bogato je zelenilom, visokim stablima, hladom u vrelim danima, mirisima i tišinom. Blagodet za naša pluća je šetnja od podnožja do vrha, i ma kako vam se činila napornom – nije, jer ćete tokom šetnje odmarati oči u raznim nijansama zelene i boji zemlje i neba.

Pogled sa 122 metra. Neki se drže staza, a u mladosti smo se peli uz Avalu i mimo njih, između stabala. Danas odemo automobilom do vrha dokle po letnjem redu vožnje voze i pojedine linije gradskog prevoza (inače saobraćaju samo do podnožja). Pa kad se stigne do tornja, svi produžimo još malo do spomenika Neznanom junaku. Pa u neki kafe ili restoran, bilo u samom tornju iz kojeg puca pogled na veliki deo Srbije: Šumadiju, Srem i Banat, i to s visine od 119, a na vidikovcu sa 122 metra.
Posebno mladi, naročito studenti i sportisti, i domaći i strani, vole da provedu par dana u planinskim domovima, Mitrovićevom i Čarapića brestu, nešto stariji preferiraju hotel Avala, ali je ovo najpopularnije kao dnevno izletište. Da, moguće je i roštiljanje, na posebno obeleženim mestima, izležavanje u prirodi, sportske aktivnosti.

Pravo blago. Neki pešače, neki trče, a najviše je onih koji uživaju u vožnji biciklom. Lično, najviše uživam u pogledu sa vrha. Udahnem duboko, gledam Beograd u daljini, gledam Srbiju, i osećam kako se opuštam, pritisak pada, glava prestaje da boli, ispravljam se i – postojim.
Avala je prebogata prirodnim lepotama. Nedovoljno iskorišćena za turizam, onima koji su svesni koliko smo se svi udaljili od korena i suštine naših bića, pravo je blago.

Terapija za sva čula. Najbolje se uživa u društvu, ali je sasvim OK ići i sam. Možete tamo lepo ručati i okrepiti se, ali je u redu i ako sve što vam treba ponesete sa sobom. možete doći elegantnije obučeni, ako želite, ali je udobna garderoba bolji izbor. Neki kažu da je u toplim danima, vikendom i za praznike, gužva. Avala je dovoljno velika za sve one koji žele da uživaju u njoj samoj i ugode sebi tako da se, po povratku kući, osećaju kao da su bili na višednevnom odmoru. Raj za šetanje, terapija za oči, rehabilitacija za organizam.

Tekst: Željka Zebić
Antistres misao