Opuštena u trudnoći KAKO DA ODRŽITE POZITIVNO STANJE 9 MESECI

Opuštena u trudnoći
KAKO DA ODRŽITE POZITIVNO STANJE 9 MESECI

Pored fizičkih promena, trudnoću prate i brojne emotivne i psihološke oscilacije. Zašto je važno smanjiti nivo stresa i kako to trudnica može da uradi otkrila nam je Dragana Aleksić, wingwave i life coach

Strah, strepnja i stres u trudnoći uglavnom su povezani sa brigom kako će se porođaj odvijati i da li će sve biti u redu sa bebom. Koliko god strah od nepoznatog bio opravdan, buduća mama ipak treba da zna da on direktno utiče i na bebu. Naime, strah izaziva stres, a kada smo pod stresom luči se hormon kortizol koji, kada su trudnice u pitanju, stiže direktno do bebe. Posledice su  tzv. „fetalna panika“ i prevelika pokretljivost, što je i potvrđeno ultrazvučnim pregledima. Istraživanja koja su sprovedena u SAD-u na trudnicama koje su bile izložene stresu pokazala su da beba u maminom stomaku pravi iste pokrete rukom – prinosi je licu, što je specifično za odrasle kada su uznemireni i pod uticajem stresa.

Zanimljivo je da se porođaja najviše plaše žene koje su prvi put trudne

Zanimljivo je da se porođaja najviše plaše žene koje su prvi put trudne

Strah od porođaja. Zanimljivo je da se porođaja najčešće i najviše plaše žene koje ga očekuju prvi put, koje nemaju nikakvo iskustvo. Pa, kako onda „znaju“ da je porođaj nešto čega se treba plašiti? Ako znamo da materica nema nervne završetke, onda možemo da zaključimo da kontrakcije ne mogu da bole. Šta onda boli? Može se reći da je strah od porođaja i bolnih kontrakcija društveno uslovljen, jer od malena devojčice slušaju kako je teško i bolno roditi dete. Taj šablon se provlači od usmenih prepričavanja žena iz okruženja do zdravstvenih radnika koji umesto reči „kontrakcija“ koriste reč „bol“. Na primer, „Kada osetite da vas boli, vreme je da krenete u porodilište…“ ili „Ako vas mnogo boli, možete da uzmete epiduralnu anesteziju…“, i slično. Kada očekujemo da nas nešto boli naše telo zauzima tzv. „zatvoreni položaj“, odnosno mišići se zgrče, ramena su povijena ka unutra, glava je blago spuštena. Ovakav položaj tela je signal za mozak da nas očekuje „napad“, a sama zgrčenost mišića za rezultat ima preveliku potrošnju kiseonika (koji je mišićno gorivo). Kada se potroši velika količina kiseonika iz mišića, u njima se stvara mlečna kiselina i to je ono što zapravo izaziva bol u bilo kom mišiću, pa i u materici. Dakle, kada trudnica iščekuje porođajni bol o kojem je toliko puta slušala, njeno telo se u tom iščekivanju grči, i sledi sve ono što je opisano…

Promena šablona. Šta se dešava kada stalno ponavljamo isto – bilo da su misli, uverenja ili ponašanje? Stvaramo šablone koji postaju naša realnost. Neprestano ponavljanje jedne iste misli koja za nas ima negativan kontekst (npr. “Plašim se”, “Strah me je”…) izaziva negativnu emociju (stres, strah…), a rezultat je negativna neuronska veza. Što više ponavljate misli i/ili osećate emociju to je neuronska veza jača, a sa njenim jačanjem kreira se šablon razmišljanja i/ili ponašanja. Isto je i sa vašim doživljajem porođaja. Slušajući priče i povezujući emociju straha sa njima u nekom trenutku kreirali ste jaku vezu. Pitate se šta sad možete da uradite? Dobra vest je da neuronske veze mogu da se pokidaju i da se kreiraju nove! Kako?

Samopouzdanje žena koje su prošle pripremu za porođaj je mnogo veće

Samopouzdanje žena koje su prošle pripremu za porođaj je mnogo veće

Nove neuronske veze. Idealno bi bilo da se nove neuronske veze kreiraju još u periodu kada žena tek planira trudnoću, ili bar na početku drugog trimestra.
Ukoliko ste već u odmakloj trudnoći, na prvom mestu treba da donesete odluku da želite da imate drugačiji doživljaj svog porođaja, da verujete da on može da bude pod vašom kontrolom i da primenjujete jednostavne tehnike koje će vam pomoći da kreirate novu, ovog puta pozitivnu neuronsku vezu. Za to je najkorisnija tehnika vizuelizacije. Zamislite da ste celog života slušali da je porođaj nešto najlepše na svetu, da su kontrakcije najprirodnija stvar i nešto što je poželjno (jer one su uslov za porođaj), da načinom na koji dišete možete da utičete na njihov intenzitet, kao i na dužinu porođaja. Da li biste onda razmišljali o bolu ili biste se prirodno prepustili toku porođaja, pratili svoje telo i rasterećeni dočekali svoju bebu?
Svakog dana naredne tri nedelje (toliko je potrebno da se kreira nova neuronska veza), po desetak minuta razmišljajte o svom porođaju i kontrakcijama kao o najlepšoj stvari na svetu. Jako je važno da ova razmišljanja prati pozitivna emocija, a nju ćete lako probuditi ako par minuta gledate slike malih beba, prirode, beba životinja, bilo čega što kod vas automatski budi takve emocije. Pokušajte to stanje da održite što duže i razmišljajte kako je sa svakom kontrakcijom na porođaju susret vaše bebe i vas sve bliži. Iz dana u dan biće vam sve lakše da zamišljate pozitivne slike svog porođaja. Veoma je korisno i da prođete psihofizičku pripremu za porođaj kako biste tačno znali kad se šta odvija. Iskustva porodilja pokazala su da im je samopouzdanje bilo mnogo veće kada su znale kakav je tok porođaja.

Zabeležila: Isidora Miletić

Dragana Aleksić u okviru “Škole roditeljstva” svakog meseca drži predavanje „ Ublažite strah od porođaja naprednim koučing tehnikama” u kojoj pojašnjava kako naši mentalni procesi funkcionišu, kao i radionice “Nove koučing tehnike za eliminisanje straha i stresa u trudnoći” i „Priprema za porođaj sa naprednim koučing tehnikama“.
Više informacija na www.skolaroditeljstva.com

Antistres misao